18. београдски фестивал игре: Разговори са кореографима
Неколико недеља пре доласка у Србију, сви су се осврнули на бројне изазове и проблеме са којима су се сусрели током претходног периода, али и изразили своју захвалност Београдском фестивалу игре за подршку и могућност наступања коју им пружа
Серија разговора са кореографима, играчима и директорима трупа које гостују на 18. Београдском фестивалу игре, настављена је у Југословенском драмском позоришту. Окупљеним новинарима и публици, обратили су се Фернандо Саез, директор кубанске трупе Малпасо, Хоне Дорман, директор трупе Танзмаинз из Немачке, Бојана Митровић, солисткиња трупе Танзмаинз, као и Ади Бутрус, кореограф из Тел Авива. Неколико недеља пре доласка у Србију, сви су се осврнули на бројне изазове и проблеме са којима су се сусрели током претходног периода, али и изразили своју захвалност Београдском фестивалу игре за подршку и могућност наступања коју им пружа.
- Пре свега, хвала вама и вашем предивном тиму за све што радите, за вашу посвећеност уметничкој игри, и вашу жељи да представите велике компаније упркос свим изазовима са којима се срећемо. Хвала вам од срца, ми људи из театра и играчи смо много срећни и надамо се да ћемо успети да се извучемо из ове ситуације, да остваримо планове… Ваша подршка и помоћ у томе су невероватни – поручио је на почетку свог излагања директор трупе Малпасо, Фернандо Саез.
На питање новинара какво је тренутно стање на Куби, и да ли су се вратили редовним пробама, Саез је рекао:
- Тренутно у Хавани не можемо да вежбамо заједно у салама, али упркос томе, наши играчи напорно раде и тренирају код куће, свакодневно се припремају… Заиста се надамо да ћемо већ у наредним месецима моћи да наставимо, и да ћемо превазићи ову кризу.
Компанија Адија Бутруса из Тел Авива, такође се гостовати на 18. Београдском фестивалу игре, а он нам је током разговора открио шта наша публика може да очекује када је реч о комаду “Још једна ствар”.
- Ја стварам у реалном оквиру, што оставља довољно места публици да се поистовети , да буде укључена. Комад говори о солидарности, о искрености и о показивању емоција.
Година иза нас је била тешка за све, на питање новинара како је изгледало стварање овог комада за време пандемије и који су то све изазови са којима се суочио, Бутрус је рекао:
- Створили смо овај комад током најгоре кризе изазване пандемијом, прошле године, и наравно имали смо много проблема да окупимо тим. Један од играча је био у Паризу, други у Португалу... Било нам је потребно пола године само да их доведемо у Израел и да започнемо процес.
Главна преокупација овог истакнутог уметника је контакт, његов начин изражавања је додир, на питање како је време физичке дистанце утицало на њега Ади Бутрус нам је рекао:
- Дистанца нас чини да се осећамо лоше као друштво. У одређеном тренутку, док смо имали само оквирни план, док смо још били у студију сви смо истицали како је дивно да је готово седамдесет посто овог комада креирано кроз међусобни контакт. То је било као свеж ваздух.
У свом обраћању новинарима, директор компаније Танзмаинз, Хоне Дорман, поделио је своје импресије о Београдском фестивалу игре:
- Већ годинама се дивим Београдском фестивалу игре на сјајном програму, а посебно у оваквим околностима. Увек ми је било невероватно шта сте постигли и која сте све имена успели да угостите. Напокон, и ми имамо прилику да вас посетимо, прикажемо наш рад и да упознамо вашу дивну публику.
Солисткиња трупе Танзмаинз, Бојана Митровић, којој ће ово бити први наступ у Србији, није крила своје одушевљење:
- Ово је први пут да наступам у Србији, невероватно сам узбуђена и надам се да ћемо успети све да реализујемо. Част је знати да у тако малој земљи има толико наде за савремену игру и да сте толико снажни да пребродите ову тешку ситуацију и да успевате да реализујете овакав пројекат. То је веома важно.
Београдска публика ће комад Адија Бутруса имати прилику да погледа 28. и 29. марта у Београдском драмском позоришту. Представа трупе Танзмаинз је на програму 5. априла у Југословенском драмском позоришту, док ће Малпасо наступити 3. априла у Атељеу 212, 5. априла у Српском народном позоришту у Новом Саду, а 7. априла у Културном центру у Горњем Милановцу.