38. Београдски џез фестивал: Француска у фокусу

Фрéдéриц Маурин – уметнички директор

Сусана Сантос Силва – труба, Guillaume Roy – алт-саксофон, Јулиен Соро – алт-саксофон и кларинет, Catherine Delaunay – кларинет и бас-кларинет, Фабиен Debellefontaine – тенор-саксофон и флаута, Christiane Bopp – тромбон, Дидиер Хавет – туба и бас-тромбон, Елса Moatti – виолина, Juliette Serrad – виолончело, Стéпхан Caracci – вибрафон и маримба, Бруно Рудер – клавир, Рапхаëл Schwab – контрабас, Рафаëл Коернер – бубњеви, Леила Мартиал – вокал, Ellinoa – вокал, Линда Олах – вокал, Ромаин Dayez – вокал

Orchestre Натионал де Jazz (ОЊ) настао је 1986. године под покровитељством Министарства културе Француске. Кроз ОЊ је прошло преко 180 музичара из Француске и остатка света, под вођством 11 уметничких директора, снимивши 30 албума. Ансамбл је остварио изузетне резултате на пољу институционалне и културне легитимизације џеза, понудивши широку лепезу нових уметничких дела у Француској и широм света. Београд је више пута био домаћин оркестру: последњи пут смо их слушали пре дванаест година на Београдском џез фестивалу, када су представили оригинално читање дела Роберта Вајата на концерту у Коларчевој задужбини.

Од 2019. године оркестар води гитариста и композитор Фредерик Моран, представивши досад четири пројекта: ново читање дела Орнета Колмена “Данцинг ин Your Хеад(с)”, програм “Драцула” намењен млађој публици, пројект “Ex Machina” са Стивом Лименом у коме истражују интеракцију између живих музичара и машина у реалном времену, те програм “Ритуелс” – ауторско дело петоро француских композитора за тринаест инструменталиста и четири гласа, које ће чути и наша публика. За Фредерика Морана, опчињеног спектралним структурама и звучним илузијама, музика је осетљива површина која сваком слушаоцу треба да омогући приступ сопственој машти. Глас је у програму “Ритуелс” истакнут као примарни, интимни вектор свега људског, заједно са маштом и духовношћу. Програм је изграђен око свакодневних ритуала: разноврсних поетских звучних слика које евоцирају време као бесконачни повратак.

Леïла Мартиал Баа Box

Леïла Мартиал – вокал, електроника
Pierre Tereygeol – гитара, вокал
Ериц Перез – бубњеви, human-bass, вокал

Лејла Марсијал одрасла је у породици класичних музичара на југозападу Француске. Почетна формална знања стекла је на џез колеџу у Марсијаку, наставивши са студијама на конзерваторијуму у Тулузу и Сан Себастијану, у значајној мери пратећи развојни пут њеног друга из детињства Емила Паризијена. Ипак, једно време се колебала између глуме и музике – музика је преовладала након тријумфа на престижном Цонцоурс де ла Дéфенсе 2009, када је постала први вокални лауреат у историји овог такмичења. Дискографски је дебитовала са албумом “Данце Флоор” (2012), а каријеру наставила у саставу Цирцлес бубњарке Ан Пасео и у дуу ФиЛ са Валентином Секалдијем, потом састављајући свој трио Баа Box.

Међу инспирацијама наводи различите узоре: од певача Џин Ли, Бобија Мекферина, Андреаса Шерера и Марије Жоао, преко инструменталиста Ерика Долфија и Медерика Колињона, до састава Магма и Бјорк. Осим разноврсних џез подручја, истраживала је француски фолклор и ромску музику, као и музику Пигмеја из Конга, у оквиру пројекта ÄkÄ. Глас третира као инструмент: звуку даје предност у односу на речи, да би речима потом одредила значење одабраног звука. Пева лако и виртуозно, опонашајући звуке које пожели, или стварајући сопствене необичне представе у дивљој импровизацији. У трију Баа Box снимила је досад албуме “Баабел” и “Warm цанто“, најбољи вокални албум 2019. по избору француске Џез академије, са којим је освојила и Вицтоирес де jazz 2020 за најбољи француски џез вокал.

Sylvain Rifflet – “Троубадоурс” 

Sylvain Rifflet – саксофони, кларинети, shruti-box
Вернери Похјола – труба
Бењамин Фламент – удараљке
Сандрине Marchetti – хармонијум

Саксофониста, кларинетиста и композитор Силван Рифле на сцени је присутан већ две деценије, сарађујући са славним именима француског џеза (Луј Склавис, Алдо Романо, Мишел Портал…), као и уваженим уметницима из САД (Џон Ајрабејгон, Џон Холенбек, Џим Блек…). Као један од предводника генерације француских џезера која је стасала у првој деценији овог века, остварује бројне пројекте и са креативним вршњацима широм Европе, међу којима су Тома де Пукврери, Ева Рисер, Вернери Похјола, Флоријан Вебер и Паскал Шумахер. Истичући Стена Геца као једног од највећих узора, Рифле ужива у истраживању америчке репетитивне и минималистичке музике, развијајући израз мешањем импровизације и понављања, нојза и транса. Међу бројним признањима француске џез заједнице су дупла круна (за композицију и солисту) на фестивалу Ла Дéфенсе, Ђанго д’Ор за највећег талента (2007, са Ерел Бесон), те неколико признања за албум године, укључујући и Вицтоире ду jazz 2016, за плочу “Mechanics“.

Програм “Троубадоурс” чине Силванове маштарије о музици трубадура Француске и Италије у 12. и 13. веку. Компоновану основу у средњовековним модусима квартет раскошно ослобађа језиком џеза: магичне су игре Рифлеа са сјајним финским трубачем Вернеријем Похјолом, заразне боје хармонијума Сандрин Марћети и Рифлеовог shruti-boxa, опсесивни пулс перкусионисте Бенжамина Фламена. Упориште у Колтрејновим модалним експериментима је јасно, европска поетика даје богати колорит, а индо-зујање екстракт егзотике.