Изложба “ИТ’С ТИМЕ ТО СЕТ THEM ФРЕЕ” Иване Мрчеле

“Првотна асоцијација на зечеве вуче своје коријене из преткршћанске традиције, а везана је уз обиље и плодност, но њихова је егзистенција у стварном свијету изван природног окружења често угрожена и сведена на тестне субјекте у сврху истраживања производа биокемијске и козметичке индустрије. Сваке године се на тисућама малих сисаваца проводе експерименти, а зечеви су међу животињама које се највише користе у ту сврху из практичних разлога: мали су и питоми, лако је њима руковати, релативно су јефтини за одржавање те се брзо размножавају стварајући тако нове испитанике. Настојећи изазвати и потакнути жељени догађај, Ивана Мрчела ствара зечеве на медиапану које ослобађа кавеза. Они привидно поскакују по изложбеном простору, у ишчекивању отворених врата која им пружају слободу од континуираних патњи скучених лабораторијских кавеза. Зец у скоку уједно је главни лого програма и стандарда Леапинг Bunny, цертификата којим твртке потврђују да њихови лабораторији или добављачи састојака не користе нова испитивања на животињама у било којој фази производа. Управо кориштење таквих производа један је од начина на који сваки појединац може допринијети смањењу истраживања на животињама, због чега је уз зечеве постављен и аутопортрет умјетнице која тим чином позива и друге на ангажман.

Иако реалистичног приказа, зечеви Иване Мрчеле неприродне су интензивне ружичасте боје која имплицира на заиграност, радост, виталност, али и фертилност. Флуоресцентно роза боја живахних животињица уједно асоцира на резултате генетске модификације којом су знанственици 2013. године у Истанбулу узгојили куниће који свијетле у мраку. Наше поступање с мањим немоћним бићима на начин који им одузима слободу и ствара суставну дуготрајну патњу знак је људске окрутности и бешћутности, а ријечима Arthura Schopenhauera универзално суосјећање једино је јамство морала.” Сара Микелић

Ивана Мрчела рођена је 1984. у Чаковцу. Након дипломе на студијама модног дизајна на Текстилно-технолошком факултету у Загребу 2007. уписује Академију ликовних умјетности у Загребу, коју завршава у септембру 2012. у класи професора Свјетлана Јунаковића. Иза ње је 18 самосталних те 80 групних изложби у Хрватској и иностранству. Године 2011. изабрана је међу 27 најбољих студената у Републици Хрватској, чиме је постала добитница Националове “Топ стипендије за топ студенте”. За успешан рад током академске године 2009./2010. добија Похвалницу Академије ликовних умјетности. Добитница је неколико интернационалних награда на подручју графике (2010. треће место за графичара професионалца, ИВ. EX-YU конкурсу за графику у Београду), награде “Исмет Мујезиновић” за најбољег уметника (2011. „Награда Исмет Мујезиновић“, XIV ИНТЕРБИФЕП, Тузла), била је међу финалистима “Ерсте фрагменти“ 2012. На 7. Загорском ликовном салону 2015., добитница је једне од три једноко вредне награде. Године 2017. добија награду за најбољег младог уметника до 35 година на 52. загребачком салону примијењених умјетности. Године 2018. на Седмом хрватском биеналу илустрације добија посебно признање. Исте године Првом откупном наградом Завичајног музеја Ровиња њен рад постаје део највеће збирке савремене уметности у Истри. Чланица је ХДЛУ-а и УЛУПУХ-а. Живи у Загребу где и ради као доценткиња на Текстилно-технолошком факултету.