Премијера филма о Милеви Марић Ајнштајн - коначно ћемо моћи да сагледамо истину о браку са Албертом из њене визуре

Поводом обележавања 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, премијерно је приказан документарно-играни филм о једној од најинтригантнијих личности у историји науке.

Филм „Милева Ајнштајн“ комбинује архивски материјал, интервјуе и игране сцене, а режију потписује Андријана Стојковић, док је сценарио написала Селена Станковић.

У играном делу филма улогу Милеве Марић Ајнштајн тумачи Сташа Николић, док се у улози Алберта Ајнштајна појављује Теодор Винчић. За костиме је била задужена Невена Миловановић, док је продуцент филма је Данка Милошевић.

Говорећи о раду на сценарију, Селена Станковић истиче да је процес био истовремено изазован и инспиративан.

- Највећи проблем у овој ситуацији је то што немамо примарне изворе, што је за документарни филм изузетно важно. Постоји много рекла-казала, секундарних извора и тумачења различитих аутора. Раздвојити чињенице од фикције био је прави изазов - објашњава Станковић.

Писма су важан део слагалице

Како додаје, циљ јој је био да Милевина прича буде испричана из њеног угла.

- Било ми је важно да Милева исприча своју причу. Зато је коришћено директно обраћање камери, како би се чуо њен глас, а не туђа тумачења.

Велики део нарације заснован је на аутентичним писмима Милеве и Алберта Ајнштајна.

- Многи воице-овер делови преузети су из њихових писама. Трудила сам се да она буду животна и савремена, нешто са чиме се и данас можемо поистоветити. Писма су важан део слагалице, али не и цела прича, зато је било важно дати јој простор да искаже и унутрашња преиспитивања.

Сценаристкиња открива да је рад на пројекту трајао дуги низ година.

- Играна верзија филма била је мој магистарски рад још 2011. године. Када се отворила прилика за документарно-играни филм, велики део истраживања већ је био спреман - каже Станковић, наглашавајући значај сарадње са редитељком Андријаном Стојковић.

Станковићка сматра да је Милевина судбина и данас изузетно актуелна.

- Ова прича је врло савремена и релевантна и за данашње жене. И даље смо често пред избором између каријере и породице, а развод брака и даље носи одређену друштвену стигму. Милева је долазила из мале средине, из Титела, где су репутација и туђа мишљења имали велику тежину. Сигурно није било лако ни њој ни њеној породици. Филм поставља и питања личних дилема Милеве Марић - да ли је заиста желела да се бави науком, да ли је била сигурна у себе и да ли је била срећна. То су питања на која нема једноставних одговора.

- Још више ме је импресионирао њен искорак и жеља за образовањем. У конзервативном друштву тог времена, са свим препрекама и личним проблемима, она је успела да оде у непознату земљу и студира раме уз раме са мушкарцима. То је снажна порука о унутрашњој снази жена.

Ипак, филм не идеализује Милевин живот.

- Много је жртвовала. Себе је често стављала на последње место - каже Стојковић и додаје да не верује да се Милева покајала:

-Имам утисак да није. То је био њен избор.

На питање о кључној поруци филма, редитељка каже:

- Милевина изузетност и вера у себе могу бити пример младим женама. И данас живимо у времену двоструких аршина, и зато је важно јачати самопоуздање код младих девојака.

На самом крају, остаје и отворено питање да ли би Алберт Ајнштајн постигао све што јесте да није било Милене...

- То што је постигао, вероватно не. Можда би постигао нешто друго, али не то - закључује Стојковић.

Блиц/Дафина Достанић