Завирите и ОТКРИЈТЕ шта се КРИЈЕ испод београдског асфалта, у ПОДЗЕМНИМ пролазима (ФОТО)

Док ходате кроз ноћ, да ли се запитате: шта се крије испод нас, испод београдског асфалта, у подземним пролазима и лагумима?

Сви Београђани причају о РИМСКОМ БУНАРУ на Калемегдану, али мало њих зна ТАЈНУ коју крије (ФОТО)

У оквиру Ноћи музеја имали смо прилику захваљујући комбинацији изложбе и пројекције филма „Потрага се наставља“, да се подсетимо, а мало и сазнамо о тајанственом свету лагума, казамата, тунела, тајних војних база и бункера насталих током бурне историје овог града.

Војска Хабсбуршке монархије под вођством Принца Еугена Савојског осваја Београд 1717. године. Након серије великих експлозија које су разориле претходна складишта барута, аустријска војна управа доноси одлуку да у Доњем граду Београдске тврђаве изгради ново складиште.

Колосални подземни објекат издубљен је у стени дунавске падине. Пројекат је урадио мајор Франц Никола Сули, један од главних инжењера ангажованих на реконструкцији тврђаве. Грађен је од 1718. до 1721. године.

ГЕОЗАВОД: Велелепно здање Београдска задруга прославила 110. рођендан у Ноћи музеја (ФОТО)

Велики барутни магацин састоји се од две сале ослоњене на по девет стубова и великог просторног ходника. Након повратка Османлија у Београд изграђен је масивни зид који заклања улаз у ово складиште са реке. Простор се користио као барутни магацин до почетка XX века. Изграђен је у кречњачкој стени, која се лако дуби и обликује, али исто тако брзо и пропада. Тако се 2005. године урушио стуб у барутани, након чега је била затворена.

ЉУБАВ И РЕВОЛУЦИЈА: У кога су се заљубљивали револуционари? (ФОТО)

Поред изложбе били су постављени и римски споменици од II до ИВ века, затим жтвеници, статуе и саркофази. И они су ту скупљени са локалитета из Сингидунума, Виминацијума, Космаја, Сирмијума.

Чак су и две статуе из Драча, Албаније и Македоније. Сви артифакти су пагански, тј римске религије, осим једног саркофага који се назива Јонин саркофаг. Он је уједно и највреднији артефакт, једини хришћански саркофаг, доказ да је у ИВ веку у Београду постојало хришћанство. 

Јонин саркофаг разликује се од осталих из тог периода по хришћанским симболима и тематици уклесаној на њему: библијска сцена из Старог завета, из живота пророка Јоне и приказ Христа Спаситеља као Доброг пастира, који је симбол пролазности земаљског и вечности небеског живота. Саркофаг потиче са североисточне, римске, градске некрополе Сингидунума, која се налазила на дунавској падини. Откривен је давне 1885. године, као случајни налаз на углу Капетан Мишине и Господар Јованове улице.