Група Зостер расплесала и распевала Луку Београд

Регионално популарна група Зостер одржала је концерт за памћење у Луци Београд, Опен Аир Цорнер, у организацији продуцентске куће Лонг Play. 

Харизматични фронтмен Марио Кнезовић и екипа још једном су расплесаној и распеваној публици у српској престоници у два сата и 15 минута представили пресек најзначајнијих нумера са досадашњих пет албума, и њима придодали пет објављених синглова којима већ дуже време најављују шесто издање.

“Мозак на пашњак” као “отварач” концерта - то је нешто што није непознато верним њиховим пратиоцима, и тако беше и ове вечери. “Добро вече, Београде, група Зостер, ваша група”, у карактеристичном маниру се Кнезовић обратио посетиоцима којима није много било потребно да створе узаврелу атмосферу. Врло брзо, после “Све у своје вријеме”, на ред су дошли нови синглови који су хипнотички брзо освојили публику путем интернета, радио таласа, да су се, по реакцији на концертима, увелико “сместили” уз годинама знане хитове. То се одмах осетило кад је стигао “Син Тадијин”, те се наставило уз “Не окрећем се, тата” и “Док си спавао”. Посебно импресивно је како је прихваћена “Ја не очекујем награду”, објављена само четири дана пре концерта. Заразан рефрен је певао добар део публике, и нема сумње да ће то у будућности бити велики концертни фаворит бенда.

 Зостер је у Луци Београд окупио публику разних генерација, па су на сваких неколико метара виђена радосна деца на раменима родитеља, што је Кнезовић приметио и поздравио. А родитељи, док су мрдали раменима, певали су “Човјек звани чињеница”, “Човјек жели да је птица”, “Јамио”, “Ја сам своје вољено”, “Јесам ти рекао”... “Само реци не” једини је од новијих синглова сачуван за другу половину концерта, а онда је уследио фуриозан финиш званичног дела - “Избјеглица”, “Волио сам те”, “Најгори” те “Амерички филм”.

Свирка обогаћена трубом и саксофоном, звук, публика, амбијент, па и временски услови - све се склопило у савршену целину коју је, очекивано, заокружио бис. “Гаврило”, “Безболним палицама”, “Буди свој” - то су адути који се стандардно чувају за крај. Београдска публика је добила и “шлаг на торту”, поновљену “Ја не очекујем награду”.

Зостер увелико има такав репертоар да оно што је одабрано за концерт, сви од почетка до краја углас певају. У Београду је без изузетка увек тако, у последње време и по неколико пута годишње, па нема сумње, поготово што смо све ближи изласку шестог албума, да се на нови сусрет неће дуго чекати.