"Није имала милости према насилницима над децом" - српска глумица штитила својим животом најслабије
Глумила је у три филма Желимира Жилника, али овом човеку је обележила и детињство.
На данашњи дан пре 21 годину, убијена је Вјеран Миладиновић Мерлинка, икона андерграунд Београда, глумица и проститутка. Њено убиство и даље није разрешено, а њен живот и даље привлачи велику медијску пажњу. Обично се сматра првим транвеститом у српској кинематографији а у историју српског филма је ушла по својим запаженим улогама у филмовима црноталасног режисера Желимира Жилника.
На Инстаграму Београдске параде поноса окачили су објаву у знак сећања на ову глумицу.
Великан српског глумишта одиграо је преко 300 улога и лик му СВИ ПОЗНАЈУ, али му ПРАВО ИМЕ мало ко памти
Ове наше глумице тумачиле су СРПСКЕ ВЛАДАРКЕ у ТВ остварењима: Једна кнегињу играла чак 3 пута
"Девојке, хијалурон и силикони ништа не помажу" Олга Одановић о естетским интервенцијама код младих
Испод објаве највише пажње и свиђања је привукао коментар у коме се један мушкарац присетио Мерлинке коју је познавао као дете и на који начин је она, према његовим речима, обележила детињство.
- Моје друштво из краја и ја, а сви смо живели на потезу Карађорђева-Загребачка- Гаврила Принципа- Балканска смо обожавали Мерлинку, Ликану и екипу. Захваљујући пре свега Мерлинки смо имали мирно детињство и остајали целу ноћ на улици викендом и за време распуста, јер није имала милости према насилницима над децом, трговцима децом и педофилима. Деци у њеном рејону није смела да фали длака са главе да фали, а прилично је брутално је тукла. Не бих био у кожи кога ко је одбио батине. Р. И. П. Вјеран/Мерлинка - стоји у коментару.
Мерлинкин узбудљив и меланхоличан живот доста сажима у себи шта је значило одрастати као другост на Балкану у другој половини двадесетог века.
Вјеран је рођен у Загребу 1958. а одрастао је у дому за незбринуту децу "Владимир Назор". Његова мајка га је у том дому и родила јер су је због трудноће избацили из школе, а неко је време живела на улици. Неколико година касније отац га је одвео из дома, па је живио са баком у селу Бресничићу, а затим са оцем у Прокупљу.
Након средње школе са очевом породицом преселио се у Београд, а у својој је биографији "Терезин син" написао је да је то за њега била највећа животна прекретница.
Године 1978. избацили су га из куће, али је пронашао круг пријатеља, почео да се шминка и бави проституцијом, а 1989. се, у својој 31. години, трансформисао у Мерлинку, али је о себи говорио и у мушком и у женском роду.
Редитељ Желимир Жилник дао му је епизодне улоге у филмовима "Београде, добро јутро" и "Лепе жене пролазе кроз град", а 1995. добио је и главну улогу у његовом филму "Дупе од мрамора".
У то је време написао је своју биографију"Терезин син".
"Написао сам биографију коју сам посветио жени и курви у мени - Мерлинки. Посветио сам је и мушкарцу којег сам највише волео - Тибору. Описао сам нечовечан и користољубив однос мајке Терезе Стрмецки, оца Миодрага Миладиновића и брата по оцу Небојше Миладиновића према мени. Свима ћу им лично послати своју књигу с посветом пуном мржње и са жељом да свако од њих доживи што тежу и ружнију судбину. Све што сам написао о њима је моја лична освета", рекао је Вјеран у једном од својих посљедњих интервјуа.
Након тога одлучио је да престане да се бави проституцијом.
"Никад нисам рекао да је лепо зарађивати за живот бавећи се проституцијом. Ја сам сад курва у пензији. Свестан сам да сам побегао са дна живота, дна пуног умрлих, покварених, злих, грамзивих, изопачених. Сад живим као сви просечни грађани ове земље. Живим од плате, имам 25 година радног стажа, никад нисам напуштао посао. Можда нисам претерано користан члан друштва, али сам особа која је изазвала велики интерес", објаснио је за портал gayecho.
Убијен је 22. марта 2003. године у београдском насељу Крњача. Најпре је задављен, а затим је његово тело измасакрирано зидарским чекићем. Тело му је пронађено месец дана касније.
За његово је убиство био је осумњичен Фаик Рамадани, а малолетни Бејтул Раћипи оптужен је да му је помагао након убиства. Обојица су у мају 2004. ослобођени због недостатка доказа. За Вјераново убиство никад нико није осуђен.
У Србији постоји филмски фестивал који од 2009. године промовше филмове о ЛГБТ заједници и назван је Мерлинка. Такође, на десетогодишњицу његова убиства на углу улице Гаврила Принципа и Загребачке (данашње Коче Поповића) постављена је плоча с називом Улица Мерлинкина.
"Вјеран је потресна слика трагања за љубављу на погрешним местима, он отелотворује трагичне судбине свих оних особа које су имале потенцијала, дарова, менталних и свих других способности да живе испуњенији и срећнији живот, али се то ипак није десило. Код Вјерана ми је посебно потресна чежња за љубављу која исијава из сваке његове реченице", рекао је о њему Стеван Бордрожа који је 2014. режирао позоришну представу Мерлинкина исповест.