"Адлигат" откупио део библиотеке Александра Соловјева
Публикације посебно драгоцене због посвета које сликовито говоре о важним пријатељствима овог великана
Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" откупио је мали, али драгоцен део библиотеке историчара и слависте Александра Соловјева.
Прочитајте и:
Један од најславнијих истраживача законодавства цара Душана, богумила, хералдике, нумизматике и археологије, преводилац са руског и француског језика, професор историје словенског и византијског права на Правном факултету у Београду и Сарајеву, био је руски емигрант који је после Октобарске револуције дошао у Србију, да би, затим, значајно допринео изучавању српске историје и нарочито средњовековног српског права.
Председник "Адлигата", књижевник и адвокат Виктор Лазић, био је изненађен када се на тржишту појавио део библиотеке Александра Соловјева.
- Реч је о свега двадесетак наслова, с обзиром на то да је од његове смрти већ прошло 47 година, а умро је и сахрањен је у Швајцарској. Зато смо веома брзо реаговали. У року од 24 сата од пријема понуде већ је договорен откуп. Захвални смо продавцу који је прво Адлигату понудио ове драгоцености и који је био спреман да драстично смањи цену коју је првобитно одредио, како би књиге остале у Србији и биле доступне широј јавности у нашој институцији - казао је Лазић.
Он је додао да су ове публикације посебно драгоцене због посвета на њима, које сликовито говоре о важним пријатељствима овог великана.
- Тако се на више књига могу видети посвете Соловјевог блиског пријатеља и сарадника, професора Владимира Мошина, такође руског емигранта, историчара и свештеника који је већи део живота провео у Југославији. Може се рећи да су Соловјев и Мошин славистици и визанотологији заједно дали изузетан допринос, не само у југословенским и српским, већ у светским оквирима. У својим истраживањима често су се бавили историјом средњовековне Србије, којој су дали огроман допринос. Без њих, Срби би далеко мање познавали своју историју. Професор Мошин, оснивач археографске збирке Народне библиотеке Србије, посебно је велики допринос дао датирању многих српских средњовековних повеља - казао је Лазић.