Балкански шпијун 40 година касније: Душан Ковачевић открио како је решио да режира свој први филм

Филм су заједничким снагама режирали писац драме Душан Ковачевић и директор фотографије на његовим претходним сценаријима Божидар Бота Николић.

У једном интервју који је је пренео Yugopapir, Ковачевић је рекао како је генерално разочаран у филмску индустрију, али се ту и крије одговор на питање одакле он као редитељ.

Тог 23. фебруара 1984. десила се премијера филма „Балкански Шпијун“, једног од највећих у југословенској кинематографији.

Четрдесет година касније, овај филм и његове реплике се и даље памте и препричавају. Временом смо филм заволели и упамтили као комедију. Међутим, сваким његовим новим гледањем смо откривали нове озбиљније и мрачније слојеве.

Наиме, заплет о бившем стаљинисти и повратнику са Голог отока, кога хвата параноја после једног позива полиције на рутински разговор, и почиње да шпијунира и прогони подстанара, уверен да је терориста и непријатељ државе, свакако не делује као заплет комедије, али данас се прво памте бравуре и комичне реплике Бате Стојковића.

„Причу са филмом сам вероватно завршио. Радићу само у идеалним условима, а то значи као човек који ће бити ужасно добро плаћен. Ту уметности нема. Сценариста не постоји. Кад се филм заврши, он је редитељев. Зашто бих ја неком магарцу правио славу. Уопште ме то не занима. Нека сами праве своје биографије. Нећу никоме да припомажем. Једино као професионалац“ рекао је Ковачевић 1987. године.

Ипак и сами знамо да је то очигледно био тренутак лошег расположења, јер су многе Ковачевићеве драме касније постављени као филмови. Памтимо и „Сабирни Центар“ и „Урнебесну Трагедију“ коју је радио са Гораном Марковићем и „Подземље“ са Кустурицом.

Балкански шпијун је изашао те 1984. године и одамх постао хит

Додуше, гледаности је помогла и представа која се играла у Атељеу 212. У представи је Бата глумио чувеног Илију Чворовића, док је његову супругу Даницу тад тумачила Бранка Петрић. У филму је улогу Данице Чворовић тумачила Мира Бањац, док је Петрићева прешла на улогу подстанарове љубавнице.

„Знам ја шта је било – ја сам мало мала, па сам ту близу Бате, а Бранка би могла да га надвиси”, рекла је уз осмех Мира Бањац на премијери рестауриране верзије филма у Кинотеци.

Илијин брат близанац, како по лику тако и по убеђенима, Ђура, ког је глумио Звонко Лепетић остаће упамћен као симбол домаћег филма за десну руку којој се јавља по потреби да бије или да блокира аеродром. Али није Ђура тврда срца, уме и да се извини кад удари.

Подстанара, човека који трпи радњу, малтретирање и понижавање тумачи Бора Тодоровић, и он је у свом лику понео свест о свима онима који су решили да зараде и живе на западу мимо комунистичког начина размишљања.

Ипак, сви ти ликови су само квалитетни додаци за огромну људску бомбу која откуцава сваког минута, какав је у овом филму Илија Чворовић. Данило Бата Стојковић га у почетку игра повученог, потиштеног, као пораженог човека који је погнуо главу, који је био неподобан због својих идеала. Али његови идеали су куљали и живели дубоко испод, као она Стаљинова слика испод угља у подруму. Све то је довело до коначне експлозије, параноје и лудила који му је такав застрашујући систем донео, као и до оног чувеног монолога на крају и срчаног удара.

Бата је као и у све своје улоге ушао најозбиљније могуће. Душан Ковачевић је у једном свом ауторском тексту причао како није желео да направи паузу у снимању чак и кад му је умрла мајка.

„Негде при крају снимања филма “Балкански шпијун” Бата је дошао једног дана и одмах отишао да обуче костим. Ћутао је, и на први поглед све је деловало у реду. Играо је прецизно, али је и даље ћутао и мало више пушио, ако је то у његовом случају било могуће. Божа сниматељ гледао га је кроз око камере и повремено ми слегао раменима. Нешто није било као претходних дана.

То је приметио и режисер Слоба Иветић, мој помоћник режије у свим филмовима које сам радио. И он ми је рекао да нешто није како треба. Затражио сам паузу измишљајући неки разлог и видео сам да је Бати лакнуло кад смо сели. Био је уморан, што је у његовом случају скоро немогуће. Кад сам га упитао: ”Бато шта ти је, нешто није у реду…”, он ми је рекао: ”Умрла ми је мајка”. Ћутали смо неко време после изјаве саучешћа. И прекинули снимање за тај дан, мада се он бунио. На моје питање зашто ми није јавио да одложимо данашње снимање поновио је речи брата му Живорада: ”Посао мора да се заврши. Нема оправдања за нерад.”

Од многих сцена остаје упамћена она кад се сукобе два света и две идеологије, у којој она млађа панкерска, која само на први поглед делује опасно мора да се склони од стаљиниста спремних да поново ставе главу на браник отаџбине.

Панкере у сцене је тад глумило неколико познатих градских панкера тог тренутка, који су свирали у ундергроунд бендовима осамдесетих, а неки од њих и касније, како кажу специјализовани фанзини.

Извор: CityMagazine/Пренела: А.Н.