Циклус трибина "Разговарајмо о…": ПОХВАЛА ОПРОШТАЈУ

Дом омладине Београда, у сарадњи са покретом Лакан Балкан – Србија и Институтом за студије културе и хришћанства, покреће нови циклус трибина "РАЗГОВАРАЈМО О..." који се обраћа широј публици и, у преплету друштвено-културних и клиничких питања, уводи је у теме нових симптома и промена субјекивност у 21. веку.

Из психоаналитичких, филозофских и теолошких аспекта ће бити испостављено актуелно место појединца у глобализованом свету брзих промена, са акцентом на утицају који могу имати кризе на промене личног живота. Полазећи од класичних и савремених аутора психоанализе (Фројд, Лакан, Милер), филозофије (Сартре, Кјеркегор, Хегел) и хришћанских мислилаца (Тома Аквински, Света Терезија, Августин) догађаји у облику предавања и радионица отварају преглед развоја људских страсти од историје до данас: љубави, знања, истине, слободе, границе, односа до другог и на крају до самог себе.

Циклус ће кроз три целине систематично структурисати главне идеје: (1.) друштвено-политичка питања -узроци политичких конфликта, присутност табуа данас, страст ка незнању, (2.) питања љубави – љубомора, превара и похвала опроштају у љубавном животу, (3.) питања деструкције и креације новог – моћ речи и истине. Циљ циклуса је да у дискусији са учесницима пробуди критичко мишљење у односу на импулсе савремености и рефлексију властите позиције у свету. У томе се крећу могућности новог преиспитивања суштинских тема историје мишљења, али такође практичне могућности успостављања нових друштвених веза и начина постојања за самог себе.

Прва трибина заказана је за четвртак, 11. фебруар од 19 часова у Трибинској сали ДОБ, а на тему "Похвала опроштају" говориће др Нина Крајник.

Како је могуће опростити кривицу? Носити се са друштвеном или политичком неправдом? Превазилазити издају речи или пакта? Преживети љубавну издају? Да ли се кривице заборављају? Да ли се симетризују путем освете и идентификације са агресором ("Око за око, зуб за зуб")? Инсистирати на свом болу или опростити?

Опроштај је у цивилизацију историјски уведен као чин различитих филозофија етике, као могућност рекуперације друштвене везе. У томе опроштај мери на Другог, који у том случају није место везе, него ризика. Слично као љубав и освета, опроштај заправо мери на помирење са Другим који је у животу субјекта пустио траг реалног. Али опростити је теже него туговати, волети или захтевати правду, јер то није Други сублимације ужитка, ни Други као партнер властите фалусне страсти и поноса, који опроштај чине немогућим.

То је Други трауматизма, који није ни жив (што би пружило обећање будућности), ни мртав (потпуни губитак), него је истовремено присутан и одсутан. Ова амбиваленција га чини неприхваљивим за било какву идеју опроштаја као "доброг". Да ли онда уопште вреди опростити? Да ли то има било какав смисао? Да ли постоји знање о опраштању?

Хришћански модус смисла опраштања ("Опрости им, не знају шта раде") поставио је да знање није на страни Другог трауматизма. Што у психоанализи значи да је знање на страни самог субјекта. Опроштај баш због тога није ствар одлуке, него ствар знања несвесног и промене симболичких оријентира који субјекта вежу за трауму као неопростиво. Другим речима, опростити значи поставити лимите Другога и детектовати хоризонте његове несавршености и немоћи. Због тога опростити првенствено значи отворити могућност за враћање себе у живот, где опроштање неопростивог постаје радикалан и субверзиван гест.

Предавање ће на основу психоанализе обрадити филозофске и теолошке диспозитиве опраштања, и клиничке могућности субјективне и друштвене промене.

О говорници:
Др Нина Крајник је психоаналитичарка, предавачица и пионирка лакановске психоанализе на простору Западног Балкана. Докторирала је филозофију. Оснивачица је међународног покрета Лакан Балкан и председница Словеначког друштва за лакановску психоанализу. Студирала је на Универзитету Париз ВИИИ. Чланица је Светског психоаналитичког савеза. Радила је у Аустралији, Новом Зеланду и региону Јужног Пацифика. Клиничку праксу обавља у Београду.

Дом омладине Београда спроводи све мере прописане од стране надлежних органа, у циљу сузбијања циркулације коронавируса. Ношење заштитне маске је обавезно на програмима ДОБ, у простору постоје дезо-баријере и средства за дезинфекцију руку, води се рачуна о физичкој дистанци и максималном броју посетилаца у складу са прописима. Молимо публику да буде одговорна према себи и другима, те да се придржава прописаних мера.