ДА ЗАДРХТИ СРЦЕ: Милош Биковић написао песму за покојне колеге! Сетио се Гаге, Бате, Чкаље! (ФОТО)

Јер ако нисте знали и кловнове понекад боли, ако нисте знали и кловнови понекад плачу...

У "години глумаца" како је недавно преминули Милорад Мандић Манда рекао на сахрани Велимира Бате Живојиновића, њихов млади колега Милош Биковић решио је да им посвети песму. Њима, али и себи! Он је на свом Инстаграм профилу уз слику тужног кловна дописао и стихове песме "Сви глумци иду у рај".

СРБИЈА ПЛАЧЕ ЗБОГ ОВЕ ПЕСМЕ: У небеској кафани угледаше Мандино насмејано лице! (ФОТО)

Сви глумци иду у рај Кад глумац оде (Сва она прасина звездана) Угасе се светла роде Сами сте усред бездана Остави нас тузни кловн до краја веран роли Да, онај На немилост остављен жутилу и трачу Јер ако нисте знали и кловнове понекад боли, Ако нисте знали и кловнови понекад плацу И та игра би била обицна лаз Да то кловн стварно на даскама не пати Није то само страсти драз Вец зеља да вас у мрацном тунелу испрати Док су они свакодневницу трачом ,,сивили" Тражили неког да би га рузили и место себе кривили Он је на мрак устао, наоружан носем црвеним На ваше праве аждаје јуришао са мачем дрвеним Отисло је време које си обелезио ти И сада знамо сад смо сигурни Да висе никад неће то време твоје гриве да се врати А ти нам тако понекад у сецање и снове сврати И то глупирање је за истином лутање Да није тако не би то толико болело Кад оде глумац а остане цутање Не би му светло сумраку одолело И знај да живиш јер си у сред овог густог мрака мемле ове Запалио свецу на ветру и подсецао на старе витезове и гле она на промаји вредности гори И та свеца место тебе сали се и збори А кад кловн Скине маску испостави се да је лав. И не знају кога су рузили и на кога се плазе И да је испод неозбиљног лица био идеал и став Само не знају они да лавови не умиру они одлазе И ма колико да сам те мало знао опет си био рођени мој И мислим да цело ово наше племе тако осећа И видимо се негде где костими имају мало бољи крој До нове комедије до неког новог пролеца Знаш одакле си отишао овде су одавно побркани лонци Ми смо ти одавно отписани то смо сами урадили Надам се да су тамо горе неки добар бифе саградили Да завртис једну туру као последњи круг у Монци Знас да ово није крај, Сети се Бате, Чкаље, сети се Боре, Не брини, ако нема ко, бакља це сама да се носи, ово није крај, По правилу се старо даровито друштво преселило горе, Па како би и другције, кад скину црвени нос, сви глумци иду у рај.

А пхото постед by Милос Биковиц (@bikovic) он Јул 31, 2016 ат 5:13ам ПДТ

Сви глумци иду у рај

Кад глумац оде
(Сва она прашина звездана)
Угасе се светла роде
Сами сте усред бездана

Остави нас тужни кловн до краја веран роли
Да, онај На немилост остављен жутилу и трачу
Јер ако нисте знали и кловнове понекад боли,
Ако нисте знали и кловнови понекад плачу

И та игра би била обична лаж
Да то кловн стварно на даскама не пати
Није то само страсти драж
Већ зеља да вас у мрачном тунелу испрати

Док су они свакодневницу трачом ,,сивили"
Тражили неког да би га ружили и место себе кривили
Он је на мрак устао, наоружан носем црвеним
На ваше праве аждаје јуришао мачем дрвеним

Отишло је време које си обележио ти
И сада знамо сад смо сигурни
Да више никад неће то време твоје гриве да се врати
А ти нам тако понекад у сећање и снове сврати

И то глупирање је за истином лутање
Да није тако не би то толико болело
Кад оде глумац, а остане ћутање
Не би му светло сумраку одолело

И знај да живиш јер си у сред овог густог мрака мемле ове
Запалио свећу на ветру и подсећао на старе витезове
и гле она на промаји вредности гори
И та свећа место тебе шали се и збори

А кад кловн Скине маску испостави се да је лав.
И не знају кога су ружили и на кога се плазе
И да је испод неозбиљног лица био идеал и став
Само не знају они да лавови не умиру они одлазе

И ма колико да сам те мало знао опет си био рођени мој
И мислим да цело ово наше племе тако осећа
И видимо се негде где костими имају мало бољи крој
До нове комедије, до неког новог пролеца

Знаш одакле си отишао овде су одавно побркани лонци
Ми смо ти одавно отписани то смо сами урадили
Надам се да су тамо горе неки добар бифе саградили
Да завртиш једну туру као последњи круг у Монци

Знас да ово није крај, Сети се Бате, Чкаље, сети се Боре,
Не брини, ако нема ко, бакља ће сама да се носи, ово није крај,
По правилу се старо даровито друштво преселило горе,
Па како би и другције, кад скину црвени нос, сви глумци иду у рај.

И МАНДА ЈЕ САДА ТУ: Најтужнија и најпоноснија српска слика у овом трену! (ФОТО)