Ево који српски град зову "Мали Париз" - Током 19. века развио се у веома напредну варош

Јеврем Обреновић је био најмлађи брат српског кнеза Милоша Обреновића, који га је 1816. године поставио за обор-кнеза Шабачке нахије.  Јеврем је био образован и проевропски оријентисан, те је тако уређивао и своју варош, којом је управљао до 1831. године. Шабац је међу првим градовима у Србији обновио школе, имао је своје учитеље, лекаре, апотекаре.

Зато се овај период у Шапцу с правом назива „Јевремовим златним добом“.

Трговало се и уживало. Био је то град са највише кафана у целој Кнежевини и Краљевини Србији, које су увек биле пуне гостију. Због тако богатог ноћног живота, Шабац су прозвали „Мали Париз“. Велику популарност уживали су музичари – чувени Васа Станковић Андолија, те популарни Цицварићи, који су свирали и на краљевом двору. Тада се у Шапцу певало: Београде, узалуд ти хвала, кад је теби, ето, Шабац глава.

Познати глумац тог времена Добрица Милутиновић, често је гостовао у Шапцу и причао о кафанском животу ове српске вароши: „Кад је представа у позоришту, Шабац је сав ту, престајало је весеље, коцка. А после се лудо веселило. Ти су људи умели тако фино, отмено да се веселе. Њихови лумпераји су одавали право мало господство. Новац се брзо зарађивао и брзо трошио.“ Јер, Шапчани су више од свега волели провод, кафане и коцку.

У ово време је Шабац имао чак 130 кафана, тако да је с правом понео име српског "Малог Париза".