Франческо Диодати: “Нису ми потребна признања како бих био сигуран у оно што радим”

За гитаристу Франческа Диодатија (Францесцо Диодати) шира јавност је први пут чула када је пре пет година свирао на izdanju Wild Данце Енрика Раве, које је 2015. изабрано за албум године у водећем италијанском џез часопису Мусица Jazz. Stekao је пажњу модерним приступом гитари, као и великом импровизаторском вештином, настављајући след талената који је Рава избацио у џез орбиту. На списку музичара са којима је сарађивао су и Џим Блек, Боби Превит, Дејвид Бини, Паоло Фресу, Ђанлука Петрела, Франчесло Беарцати, Фабрицио Босо… У sastavu Yellow Squeeds sa којим 24. октобра долази у Дом омладине на 35. Београдски џез фестивал, су и Францесцо Ленто – труба, Глауцо Benedetti – туба, тромбон, Енрицо Заниси – клавир, Фендер Рходес, синтисајзер, Енрицо Morello – бубњеви. Концерт је организован уз подршку Италијанског института за културу у Београду.

Дипломирали сте статистику и економију, али сте живот ипак посветили музици – како се тај обрт десио и шта вас је усмерило ка џезу у вашој каријери?

Франческо Диодати: Још за време студија сам свирао и радио као професор у једној малој музичкој школи. Још тада сам желео што пре да дипломирам, како бих могао да се у потпуности посветим музици, нисам имао никаквих сумњи у то чиме ћу се професионално бавити! Гитару сам почео да свирам са 12 година и имао сам среће да упознам неке џез музичаре, препоручили су ми да слушам неке џез плоче и ова музика ме је одмах освојила.

Доста времена сте провели свирајући на концертима и турнејама са славним Енриком Равом. Шта је оно најважније што сте научили из рада са њим и како је Рава утицао на Ваш музички стил?

Франческо Диодати: Рава је онај тип музичара који вас уводи директно на сцену, без пробе. Морате да научите музику и да знате да га пратите од прве секунде свирке. Његов звук је толико јединствен, па је утицао на мене тако да се и сам запитам како да будем јединствен у својој музици и са својим звуком. Није да нисам о томе и раније размишљао, али сама чињеница да свирате са Енриком је велики подстрек у том правцу.
Он увек преузима ризик док свира и то је јако утицало на мене. Рава не тражи перфекцију, он трага за смислом музике и жели да се на сцени дешавају ствари. То га чини младим музичарем, без обзира на његове стварне године.

Веома сте посвећени импровизацији у својој музици и радознали сте када је реч о укрштању музике са другим уметностима. Како видите џез у 21. веку, а како његову будућност?

Франческо Диодати: Заправо не верујем у реч „џез“, нити мислим да би моји музички хероји који су успоставили овај правац веровали у било какве дефиниције. За мене џез је приступ музици и уметности, генерално, у којем се сви „језици“ мешају и увек ће бити тако. Гилеспија је инспирисала Куба, Којтрејна фолк музика и Индија, Мајлса утицаји хип-хопа и рока… могао бих још много да набрајам. Сада имамо и електронику, технологије са врло флексибилним софтверима, а можемо у музику унети и мноштво елемената из других креативних уметности. Много учим из свог рада са плесачима, из њихових покрета и перцепције музике, о импровизацији и ритму. Сва та искуства уносим у своју музику. За мене, музика је начин повезивања људи и њихове имагинације.

Како видите актуелну ситуацију на џез сцени у Италији и глобално?

Франческо Диодати: Сцена у Италији је у порасту последњих година. Има много људи који стварају предивну музику и доносе нове идеје, што је и инспирација и изазов. Не размишам о сцени у контексту одвојених позиција Европе, Америке или било које друге географске локације – у данашње време сви смо много повезанији.

Асоцијација МИЂ – Мусицисти Италиани ди Jazz, se труди да у Италији подигне на виши ниво однос институција према овој уметности. Мислим да је то важно, јер смо увек имали мање пажње и поштовања државног сектора, него што је то случај у другим земљама Европе. Мислим да су музика и оно што зовемо џезом спонтани и имају своје “ундергроунд” начине развоја, али у исто време свима нам је потребна подршка како бисмо проширили хоризонте, упознали музичаре из иностранства и открили нове културе.

Имао сам среће да студирам на Сиена Jazz Академији, где сам упознао мноштво професора из иностранства, а неки од нас су имали прилику и да бораве у САД у оквиру програма студентске размене. Такве прилике су јако важно, посебно за младе музичаре.

Бирани сте за најбољег гитаристу према гласовима čitalaca JazzIT, неколико година за редом, од 2013. до 2016. Колико су Вам важне награде и признање критике и јавности?

Франческо Диодати: Нисам посебно заинтересован за то. Важан ми је мој рад, моје жеље у музици и како их развијам током година. Ако неко цени моје напоре, срећан сам због тога, али нису ми потребна признања како бих био сигуран у оно што радим.

Ваш рад са kvintetom Yellow Squeeds privukao је пажњу међународне критике и публике од самог почетка – шта је то по чему је овај пројекат посебан и специфичан? Реците нам нешто више и о својим колегама уз бенда, начину на који стварате и шта је оно најважније што желите да поделите са публиком кроз своју музику?

Франческо Диодати: Током година развијамо нашу музику тако да буде слободна од форми и да нам омогући да се још боље кроз њу изразимо, чак и када су композиције тешке и захтевне. Можда је најбоља дефиниција онога што радимо: комплексан концепт на једноставан и разумљив начин. Опскурност није мој циљ. Осећам се као истраживач и сматрам да ако интернализујем музику коју стварам, онда ће и њена порука бити блиска и јасна људима. Не знам да ли увек успевам у томе, али се барем сваки пут трудим. Наш живот је покушај!

У bendu Yellow Squeeds su неки од најбољих музичара које познајем, не само зато што су одлични, већ и зато што се разумемо само једним погледом. Глауко и његов звук тубе, Занисијев хармонски концепт, Франческов специфичан приступ свирању, Морелов осећај за ритмичке детаље….

Ваш други албум са bendom Yellow Squeeds, “Невер the Саме”, је комплексан и јединствен низ композиција, реците нам нешто више о њему. Да ли је назив албума на неки начин и исказ о вашем одређење према стварању музике?

Франческо Диодати: Дефинитивно. Био сам јако срећан када сам од људи који су били на неколико наших концерата чуо да су музику доживели потпуно другачије сваки пут, иако је сет-листа била иста! Композиције на овом албуму су резултат трогодишњег рада у различитим правцима, на пољу мог стваралаштва у домену импровизације и композиције.

Шта публика може да очекује од вашег наступа на 35. Београдском џез фестивалу?

Франческо Диодати: Волео бих да публика дође без било каквих очекивања и да се препусти. Да пригрли нашу музику онакву каква ће бити у том тренутку, јер ни сами не знамо како ће изгледати концерт док не изађемо на бину.