ХЕЛЕН КЕЛЕР - Жена која је својим примером доказала да НИШТА НИЈЕ НЕМОГУЋЕ: Упркос тешком инвалидитету постала је ПРОСВЕТИТЕЉКА
Прва глува и слепа особа која је стекла факултетску диплому
Хелен Келер није дозволила да је немогућност говора, слуха и вида зауставе у намери да постане једна од највећих просветитељки и хуманитарки 20. века
Награда установљена 1994. године, њој у част, једно је од најпрестижнијих признања која се додељују на глобалном нивоу у области истраживања вида.
ПРЕДОСЕТИО СМРТ - Његов последњи роман је био језивији од свих претходних, а у току писања ове РЕЧЕНИЦЕ, пао је мртав
Хтео да постане СВЕШТЕНИК, па завршио у СЕКТИ: Култ му је уништио 2 БРАКА - Уследили су бројни испади и извитоперено понашање
ОД ЗАНОСНЕ ПЛАВУШЕ ДО БЕСКУЋНИЦЕ БЕЗ ЗУБА: Манекенка изгледа НЕПРЕПОЗНАТЉИВО, ипак се НЕ ЖАЛИ на свој нови живот
Рано детињство и болест која је утицала на ток њеног живота
Рођена 27. јуна 1880. у Тускамбији, Алабама (САД), Хелен Келер је била старија од две ћерке Артура Х. Келера, фармера, уредника новина и ветерана Војске Конфедерације, и његове супруге Кетрин Адамс Келер, образоване жене из Мемфиса.
Болест која је узрок Хелениних даљих здравствених последица је вероватно била, према мишљењу савремених медицинских стручњака менингитис, шарлах или енцефалитис (ретко и понекад опасно отицање мозга). Болест није била неизлечива, али је трајно утицала на њено здравље - Хелен је остала глува, нема и слепа са непуне две године.
Није имала формално образовање до седме године, а пошто није могла да говори, развила је систем комуникације са својом породицом тако што је осећала њихове изразе лица. Родитељи су увидели да је њима, а првенствено Хелен, неопходна стручна помоћ и тада у њихов живот улази Ен Саливан - њена учитељица и доживотна менторка.
Прве речи које је научила
Ен је користила додир да научи Келер абецеду, обликовавши слова својм прстима на њеном длану. Речи је учила по сличном принципу, тако што би Ен дала Хелен да опипа одређени предмет, да би јој потом на длану показивала од којих се слова састоји.
Ен је одвела Хелен до пумпе за воду и ставила јој руку под млаз воде. Док је хладна вода шикљала преко једне руке, она је у другу руку исписала реч "в-а-т-е-р" прво полако, а затим брзо. Одједном, сигнали су имали значење у Хеленином уму. Знала је да се "вода" односи на оно што тече преко њене руке. Затим је отрчала, савила се и додирнула земљу и затражила да јој Ен покаже на длану шта то значи. До краја тог дана је научила 30 речи.
Образовање, научни и активистички рад
Годину дана касније, Саливан је довела Келер у школу Перкинс у Бостону, где је научила да чита Брајеву азбуку и пише на специјално направљеној писаћој машини. Са четрнаест година отишла је у Њујорк на две године где је побољшала своје говорне способности, а затим се вратила у Масачусетс да похађа Кембриџ школу за младе даме.
Чувени Марк Твен, импресиониран причом о Хелен, позвао је свог богатог пријатеља Хенрија Роџерса да финансира њено даље образовање. Хелен Келер је имала коефицијент интелигенције од 160. Била је прва глува и слепа особа која је стекла факултетску диплому. На Радклиф колеџу је дипломирала са похвалом 1904. године.
Током студирања, Хелен је такође почела да ради на својој првој књизи "Прича мог живота", која је касније постала класик.
Хелен је имала две писаће машине, једну обичну, другу на Брајевом писму. Користила је писаћу машину за писање књига, писама и чланака. Као једина особа у то време која је упркос свом инвалидитету успела да стекне све те вештине, она је почела да пише о слепилу кроз разне чланке, а касније кроз своја многа публикована дела. Сем књиге "Прича мог живота", написала је и "Оптимизам" (1903), "Свет у коме живим" (1908), "Светлост у мојој тами и моја религија" (1927), "Дневник Хелен Келер" (1938) и "Отворена врата" (1957).
У току свог књижевног рада, 1913, почела је да држи предавања (уз помоћ преводиоца), првенствено у име Америчке фондације за слепе. Ова предавања су је водила широм света.
Хелен, која је већ била гласни заговорник особа са инвалидитетом, суоснива америчку фондацију за слепе у иностранству за подршку ветеранима Првог светског рата ослепелим у борби. Ова организација касније постаје "Хелен Keller Интернатионал" и проширује своју мисију на решавање узрока и последица слепила, неухрањености и лошег здравља широм света.
Пропутовала је светом и састајала се са великанима тога доба
Током седам путовања између 1946. и 1957. посетила је 35 земаља на пет континената. Она се састала са светским лидерима као што су Винстон Черчил, Џавахарлал Нехру и Голда Меир.
Године 1955, када је имала 75 година, кренула је на једно од својих најдужих и најзахтевнијих путовања: петомесечну турнеју дугу 40.000 миља кроз Азију. Где год да је путовала, донела је охрабрење милионима слепих људи.
Њен широк спектар политичких, културних и интелектуалних интересовања и активности омогућио је да упознаје људе у свим сферама живота. Међу својим пријатељима и познаницима имала је водеће личности с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Међу њима су Еленор Рузвелт, Џон Ф. Кенеди, Ендру Карнеги, Хенри Форд и многи други.
До смрти је била посвећена адвокатури за слепе и слабовиде
Хелен је доживела мождани удар 1960. године, а од 1961. па надаље, мирно је живела у Аркан Риџу, свом дому у Вестпорту, Конектикат, једном од четири главна места на којима је живела током свог живота.
Хелен Келер је умрла 1. јуна 1968. у Аркан Риџу, неколико недеља пре свог 88. рођендана. Њен пепео је стављен поред њених сапутница, Ен Саливан Мејси и Поли Томсон, у капели Светог Џозефа у Вашингтонској катедрали.
Сенатор Листер Хил из Алабаме одржао је хвалоспев током јавне комеморације рекавши да ће она живети све док човек може да чита и док се причају приче о жени која је показала свету да храброст и вера немају границе.