Изложба “THE SUBTERRANEANS”

Излажу: Ива Кузмановић, Марија Шевић, Михаило Простран, Рашко Милатовић и Бојана Јањић

Изложба “The Subterraneans” представља референцу на значајне промене које су настале у другој половини XX века, а које су утицале на свеобухватни концепт културе и уметности до данас.

Имајући у виду померање граница које су редефинисале друштвене нормативе, презентацијом визуелног садржаја на изложби се успоставља временска дијагонала између прошлости и садашњости, а тиме и подсећа на важност контракултуре и њеног утицаја на савремено друштво.

Радови уметника на изложби свакако упућују на младост, бунтовништво, сазревање, унутрашња стања протагониста и дисфунционалност друштва, које постају карактеристичне за свакодневицу. Тиме нас наративни склоп наводи на размишљање о позицији различитих идеологија и преиспитује наше личне тежње за ослобађањем од наметнутих норматива. Управо се овакав вид интенционалног става може ишчитати у поткултуралним праксама.

Биографије:

Ива Кузмановић (1984, Београд)

Године 2011. дипломирала је на Одсеку за сликарство у класи професора Чедомира Васића, на Факултету ликовних уметности. Од 2007. је члан НКА/ИЦА, организације која је под покровитељством и вођством Биљане Томић током десет година (2000-2010) организовала интернационалне радионице на којима је Ива Кузмановић учествовала као уметник и културни медијатор. Од 2012, као суоснивач Уметничког простора У10 и редован члан Колектива У10, учествовала је као организатор, кустос или уметник у преко сто педесет групних и самосталних изложби и других пројеката у култури и уметности. Тренутно похађа уметничке докторске студије на Одсеку за сликарство Факултета ликовних уметности у Београду.

Основни медиј који Ива Кузмановић користи је слика, најчешће уље на платну. У својој пракси изражава се и кроз проширене медије употребом звука, видеа, неонског светла и других материјала и елемената за своје амбијенталне инсталације. Апстрактни пејзажи пустиње, традиционални мементо мори мотиви, прикази џунгле или авионских несрећа су чести мотиви које уметница користи обрађујући кроз своју праксу теме темпоралности, ескапизма и фаталистичког.

Марија Шевић (1987, Аранђеловац)

Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2011. године. Усавршавала се на Академији лепих уметности у Монпељеу, и као стипендиста француске владе боравила је на Академији лепих уметности у Паризу у класи професора Клода Клоскија и Џејмса Рајлија. Суоснивач је Уметничког простора и колектива У10 где од 2012. године ради на уређивању програма. Учествовала је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству.

Бојана Јањић (1982, Београд)

Радила је у медијима као фото уредница и фоторепортерка. Јањићева је ушла у свет фотографије сликајући портрете, пре 17 година. Касније ју је љубав према музици, навела на фотографисање концерата. У њеном професионалним раду истиче се пре свега занимање за рок, концертну фотографију којом се ауторка у континуитету бави више од 10 година. Осим утилитарног и информативног карактера коју ова фотографија има у новинарском-репортерском ангажману, за Јањићеву она све више представља основну тему или мотив уметничког изражавања. Слику са рок догађаја ауторка третира као слику о емоцији, а кроз покрет тежи да ухвати психологију појединца која се крије иза конструисаног имиџа али и рађа кроз симбиозу са гомилом, публиком пред сценом.

Једна је од домаћих најактивнијих и најпродуктивнијих рок фотографкиња чији рад је доста запажен у свету музичких догађаја. Поједине фотографије са рок концерата  биле су објављивање у онлајн медијима, штампаним, недељницима итд…

Као фотографкиња концерата снимила је фотографије многих познатих бендова и извођача, од Ника Кејва, Игија Попа, бендова Depeche Моде, Рамштајн и The Kills до Ноела Галагера и многих других… Фотографисала је концерте у Србији и иностранству, као и различите фестивале за потребе докуметовања али све више за потребе промишљања оваквих догађаја ван пословног ангажмана строго кроз службу и естетику интимног фотографског језика.

Од 2018. године ради као официјелни фотограф у Музеју савремене уметности у Београду.

Михаило Простран (1995, Београд) је мултимедијални уметник, који је познат по стреет арт–у и илустрацијама. Кроз луцидне стрипове, Михаило креира једиствени имагинарни и надреални свет. Његови радови обухватају поље графита, цртаних илустрација и анимација, сликања и фотографије, које су објављиване у бројним интернационалним магазинима, публикацијама, филмовима и спотовима. Излагао је на неколико групних изложби. Такође је илустровао омот албума Хали Гали компилације, чији су издавачи “Кишобран” и “Поп Депресија” (2019).

Рашко Милатовић (1984, Београд)

Филмски и телевизијски редитељ.

Последњих 12 година бавио се снимањем портета београдског уметника Ненада Џонија Рацковића. Рад ће коначно бити реализован у виду дугометражног документарца током 2023. године, а филм уједно представља и Рашков први ауторски пројекат.

Видео рад Џони на бетону је низ призора, тј. исечака из актуелног филма.

Поред вишегодишњег професионалног редитељског искуства, Рашко се бавио и излагањем својих видео колажа – различитих верзија рада Џони на бетону.

На отварању изложбе, 9. августа од 20х на Платоу Милана Младеновића наступа бенд “ТДМ”

Бенд “ТДМ” или “Три Дебела Миша” су панк рок састав из Београда. Чине га три пријатеља, којима је било крајње време да направе заједно бенд, јер се већ дуго друже и воле, а уз то и свирају по другим бендовима. Пошто им је музика “нужност”, па и “терапија”, како наводе, песме су им брзе и енергичне, као љубав и живот о којима најчешће певају, па се може рећи да заправо свирају аутентични лове цоре. Објавили су један албум под називом “Љубав је…”, који је доступан на касети и ЦД-у. Током 2019. године били су на турнеји по Европи, коју планирају да наставе у наредном периоду.