Легат Зорана и Милке Глушчевић у Адлигату (ФОТО)
У питању је право књижно благо...
Легат познатог професора Универзитета у Београду, Зорана Глушчевића и његове супруге Милке Лучић Глушчевић, поклоњен је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" у којем су отворени Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања.
Глушћевић се бавио немачком књижевношћу, превођењем, писањем есеја, студија и критика као и драма за радио и телевизију, објавивши тридесетак књига. Важио је за најбољег познаваоца дела Хермана Хесеа и Франца Кафке код нас. Добитник је многих престижних награда и признања а био је и члан многих престижних литерарних жирија. Био је уредник у неколико издавачких кућа и листова, међу којима су лист Уметност и критика, Издавачко предузеће Вук Караџић, Издавачки завод Југославија, и Књижевне новине. За собом је оставио тридесетак књижевних дела, а упамћен је и као један од наших највећих германиста.
Легат је основала удовица Милка Лучић Глушчевић, дугогодишња уредница Културног додатка листа Политика. До плодоносног сусрета председника Адлигата Виктора Лазића и Милке Лучић Глушчевић дошло је залагањем Симеона Бабића, некадашљег директора Библиотеке града Београда.
Какво је књижно благо на полицама личне библиотеке сабрао Зоран Глушчевић, знаменити српски писац, књижевни и ликовни критичар говори и чињеница да се ради о више од четири хиљаде јединица грађе. Нарочито се истичу збирке књиге о Немачкој и Грчкој, као и Гетеу и Кафки.
Виктор Лазић, председник Адлигата, каже:
- Уз библиотеку, заправо целу дневну собу препуну књига, преузет је и значајан део архивске грађе, Глушчевићеви објављени и необјављени рукописи, преписка и професорска предавања. Нарочито се издвајају три оригинална, необјављена писма Мирослава Крлеже у којима Крлежа, између осталог, изражава дивљење према Глушчевићевом делу и познавању немачких романтичара. Поносни смо на то што управо Адлигат баштини заоставштине многих славних српских професора, од доба Велике школе до данас. Не смемо заборављати људе који су оставили толики траг, који су својим радом и знањем формирали генерације српских интелектуалаца. Истакао бих овом приликом нарочито збирке проф. Богдана Терзића и проф. Илеане Чуре као и највећу збирку књига о Гетеу у региону која је сада значајно обогаћена.
Милка Лучић Глушчевић
Милка Лучић Глушчевић, оснивач легата Зорана и Милке Глушчевић, животна сапутница истакнутог српског професора, познати је путописац и есејиста, дугогодишњи новинар и уредник Културног додатка листа Политика.
Објавила је укупно шест књига – три књиге путописа: "Сенке из Кнососа", "Мој скарабеј" и "Медитеранска церемонија", као и две књиге есејистичко-публицистичких записа: "Пустошна празнина света" и "То чудовиште", те збирку кратких есеја о књигама "Предлог за читање".
Књигу "Гете" сачинила је од текстова из заоставштине Зорана Глушчевића, који се овим великаном немачке књижевности бавио пола века и своја запажања забележио на неколико стотина страница.