"СВЕ ЈЕ ТО ЖИВОТИЋ" Овако је говорила велика југословенска глумица Марија Црнобори
Јуче се навршило шест година од смрти глумачке легенде
На јучерашњи дан пре шест година напустила нас је велика дива југослоненског и светског театра Марија Црнобори Фотез.
СТАЉИНОВ ШПИЈУН ИЗ ОСИЈЕКА: Из Јапана у Србију стигао предмет човека који је зауставио нацисте пред Москвом! (ФОТО)
МУЖ ЈЕ БАТИНАМА ВРАЋАО КУЋИ: Српска глумица са најсуровијом и најболнијом животном причом!
ИСПЛИВАО НЕОБИЧАН ТЕСТАМЕНТ чувеног глумца након 32 године - Тражио да ПОПОВИ раде ОВО поред ГРОБА
Марија је рођена у Бањолама код Пуле тик по завршетку Великог рата 01. октобра 1918. године.
Завршила је глумачку академију у Загребу, а још је као ученица глумила у Хрватском народном казалишту у Загребу, а након тога две сезоне у Ријечком ХНК. Претходно је завршила Учитељску школу у Загребу 1942. године.
По завршетку Другог светског рата, тачније 1947, Марија на позив чувеног Бојана Ступице долази у Београд где постаје члан новооснованог Југословенског драмског позоришта, где остаје као стални члан до пензионисања 1983. године. У Београду остаје до краја живота.
Генерације је памте као великог професионалца, који је у сваку улогу уткао део себе. Своје најважније улоге остварила је на Великој сцени ЈДП-а: Софоклову "Антигону", Расинову "Федру", Шекспирову Леди Магбет и Регану ("Краљ Лир"), Гетеову Ифигенију ("Ифигенија на Тауриди") и многе друге.
Награђивана је и одликована највећим признањима као што су Стеријина награда (1968), Октобарска награда града Београда (1960), Седмојулска награда за животно дело (1974), Добричин прстен (1992). Године 2009. свечано јој је додељена Повеља Сабора чакавског песништва Жмињ. На Дан државности Републике Србије 2013. године тадашњи председник државе Томислав Николић одликовао ју је Сретењским орденом III реда.
Марија је доживела дубоку старост, чувајући ведар дух и харизму, због које су је људи у њеном ужем и широм окружењу обожавали.
Последњи пут се у јавности појавила на београдској промоцији своје књиге "Животић". Књига се састоји од низа прича и сведочанстава из света позоришне уметности и глуме, у облику одабраних есеја које је писала од 1952. до 2004. године у виду дневника, а које је прикупила театролог Јелена Лужина. Објавила је и књигу "Свијет глуме".
Иначе, назив књиге је настао по Маријиној узречици, коју је казивала као одговор људима на разне догодовштине, добре и лоше, одговарајући: "Све је то животић".
Марија је за себе говорила да је целог живота била "штреберица" и слушала друге, те да су јој се прилике саме отварале, а она их пратила.
Занимљиво је поменути да је пре рата, док ја Марија са породицом живела у Новом Саду, школску клупу са њом делила чувена Бранка Веселиновић, која је недавно прославила 102. рођендан.
Марија Црнобори је сахрањена у Алеји залужних грађана на Новом гробљу у Београду.