НА ПРЕДЛОГ АДЛИГАТА: Шест улица у Београду добило имена по ВЕЛИКАНИМА српске културе!
Ево о коме се ради!
Шест улица у Београду добило је називе по великанима српске културе на предлог Удружења Адлигат. Ради се о књижевнику Миодрагу Павловићу, преводиоцу Петеру Урбану, библиографу Миодрагу Живанову, историчару Сими Ћирковићу и политичару Михаилу Полит-Десанчићу.
ПОСЛЕ 10 ГОДИНА ОД ПРВОГ ДЕЛА: Објављен трејлер за наставак хита "Зомбиленд" (ВИДЕО)
Управа Адлигата (Музеј српске књижевности, Музеј књиге и путовња) предложила је да улице добију назив по "личностима које су своје потомке задужиле несебичним пожртвовањем, великим делом у књижевности и науци, по људима које не бисмо смели да заборавимо". Свих шест улица које су промениле називе су на Вождовцу, што је важно с обзиром на то да сви ти великани имају одређену везу са Вождовцем. Између осталог, целокупни легати Миодрага Павловића, Миодрага Живанова и Петера Урбана, као и Збирка Михаила Полит Десанчића налазе се у Адлигату.
Стиже Ултра Energy Day! Музички маратон на највећој ундергроунд бини Ловефеста
Иницијатива за промену улица поднета је на предлог општине Вождовац. Одлука о усвојеним предлозима је већ објављена у Службеном гласнику, извршена је промена у катастру и сада је још преостало да се улице са новим називима означе на терену. - Предложили смо да улице добију назив по именима личностима чија дела су неспорна, али често мање позната јавности. Неке улице данас носе називе по људима чије су биографије и животи крајње проблематични, док наши великани чаме заборављени. Време је да се неке ствари доведу на своје место – изјавио је Виктор Лазић. Миодраг Павловић (1928 - 2014) песник, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац и антологичар дипломирао је на Медицинском факултету у Београду.
Његова прва збирка песама, 87 песама (1952) сматра се прекретницом у новијој српској поезији, која је, насупрот соцреализму, прокламовала неонадреалистички протест. Павловић је, онда када је то била идеолошко-политичка јерес, посегао за ревалоризацијом наше неправедно запостављене песничке прошлости. Од тада је имао водеће место у модерној српској поезији и један је од најутицајнијих песника послератне српске књижевности.
Ако вас ситуација са фотографије подсећа на вас или неког кога познајете, ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ овај текст
Његова поезија и есеји су објављени на већини европских и неколико оријенталних језика. Посебан углед стекао је у Немачкој а његова дела су високо оцењивана у најугледнијим немачким листовима. Заступљен је у првој антологији модерне српске поезије на немачком језику "Песма помера брда" (2004) насловљене управо према једном Павловићевом стиху. Миодраг Павловић је био редовни члан Европске академије за поезију. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1978, а редовни члан 1985.
У Немачкој је 2012. добио међународну Петраркину награду. Миодраг Живанов (1928 - 2002) најважнији српски библиограф модерног доба, дугогодишњи начелник Библиографског одељења Народне библиотеке Србије, главни редактор „Ретроспективне српске библиографије 1868–1944“, на којој је радио 40 година (23 године самостално). Да би прикупио материјале за ово дело, обишао је више стотина библиотека у више десетина земаља и прегледао око десет милиона библиографских јединица и каталошких листића само само у штампаним изворима! Свакако да је то један од најважнијих и највећих пројеката у историји српског библиотекарства.
МАСАКР СУПЕРХЕРОЈА МОЖЕ ДА ПОЧНЕ! Изашао финални трејлер за серију "The Boys" (ВИДЕО)
Својеврсна енциклопедија, то је капитално дело од посебног националног интереса, потврда постојања, трајања и утицаја коју је писана реч једног народа оставила за спомен потомцима. Веома је значајан рад Живанова на откривању анонимних аутора и ауторских дела под псеудонимом. Петер Урбан (1941 - 2013) књижевник, преводилац, лектор и историчар, студирао је славистику, германистику и историју на универзитетима у Београду и Вирцбургу. Био је један од најзначајнијих немачких преводилаца.
26. ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА ПАЛИЋ: Теодор Кун о највећем догађају у историји модерне Словачке
Постао је познат због својих превода руских аутора, укључујући Исака Бабеља, Данила Хармса, Ивана Гончарова, Николаја Гогоља, Александра Пушкина, Ивана Тургењева. Његови преводи Чехова су постали славни и важе за до сада најбоље преводе на немачки језик које користе сва позоришта немачког говорног подручја. Добитник је многих, најважнијих преводилачких награда у Немачкој и Русији, а био је и члан неколико немачких академија наука. Његов допринос српској култури је немерљив јер је био један од најбољих преводилаца за немачко говорно подручје и радо је преводио наше класике које је и лично познавао (Миодраг Павловић, Милорад Павић, Васко Попа, Станислав Винавер, Матија Бећковић, Душан Пекић, Драгослав Михајловић, Душан Ковачевић, Љубивоје Ршумовић и многи други) чиме је омогућавао да се са делима српских књижевника упозна и међународна јавност.
Колики је његов значај показује и чињеница да је 2017, обележавајући годишњицу Фондације немачких преводилаца, целокупна изложба управо посвећена њему са називом "Урбанова орбита – заоставштина једног преводиоца" којој је присуствовала и министарка културе Немачке, као и бројни други немачки и међународни званичници. Као почасни гост је био и председник Удружења Адлигат, Вик тор Лазић, с обзиром на то да је Урбанов легат са преко 15.000 публикација, укључујући многа прва издања руских и немачких писаца са посветама као и више изузетних издања штампаних пре скоро 300 година, поклоњено Адлигату о чему су извештавали скоро сви немачки и други инострани медији. Колекција Чехова из његове библиотеке, која је највећим делом пренесена у Адлигат, са више од хиљаду библиографских јединица, важила је за најбољу такву колекцију у Немачкој, и свакако је данас једна од најбољих и највећих у Европи.
ПОВРАТАК ВЕЛИКОГ РЕДИТЕЉА: Томас Остермајер на 53. Битефу
Та вредна збирка, заједно са донацијама других писаца чини једну од најбољих специјализованих библиотека о Чехову у међународним оквирима. Урбан је био велики противник бомбардовања Србије (1999) а знајући његову искрену оданост Србији, библиотечку колекцију је Београду и Адлигату поклонила његова удовица Јута Херхер. . Михаило Полит Десанчић, политичар, новинар, књижевник и адвокат, са два доктората, полиглота и ерудита, био је најближи сарадник Светозара Милетића и поред њега, највећи српски политичар ондашње Војводине, у великој мери заслужан за њено присједињење Србији. Био је и посланик а и као новинар заступао је интересе свог српског народа.
Једна од најученијих, најугледнијих личности тога доба. Бриљантно је бранио Милетића пред Окружним судом у Будимпешти (1876), када је био оптужен због велеиздаје. Био је члан Српског ученог друштва од 1869. и члан Српске краљевске академије од 1892. Писао је приповетке, мемоаре, путописе... Никола Бешевић (1892 - 1970) сликар, професор на београдској Уметничкој школи, један од значајних српских представника импресионизма. Учествовао је у Првом светском рату као добровољац, прешао албанску голготу и једва преживео тифус. Био је ратни сликар. Студирао је Ликовну академију у Риму, где је био примљен у Интернационално удружење уметника.
Осим у Италији свој сликарски израз усавршавао је на студијским путовањима у Паризу и Немачкој. У Београд се враћа 1924. године и започиње педагошки рад у Уметничкој школи, чији је некада био ђак. Бавио се и карикатуром и урадио је последњи Дисов карикатурни приказ пред његов трагичан крај. Имао је бројне самосталне изложбе а његова дела баштини и Народни музеј.
