Награда "Меша Селимовић" за књигу године уручена Дејану Илићу
Угледно књижевно признање Илић је понео за песничку збирку "Долина Плистос".
Песнику и преводиоцу Дејану Илићу данас је на свечаности уприличеној у Народном позоришту уручена престижна награда "Меша Селимовић", коју су "Вечерње новости" доделиле тридесети пут. Угледно књижевно признање Илић је понео за песничку збирку "Долина Плистос", објављену у едицији "Повеља" краљевачке Народне библиотеке "Стефан Првовенчани".
65. МАРТОВСКИ ФЕСТИВАЛ: ТЕЛЕВИЗИЈА БЕОГРАД – 60 ГОДИНА!
Награду која се састоји од плакете - рељефа са ликом Меше Селимовића (рад вајара Банета Савића), Повеље и новчаног износа, лауреату је уручио Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник Компаније "Новости", док је Илићеве стихове надахнуто читао глумац Небојша Кундачина.
ВЕЛИКАН ЈЕ ЗА: Чомски потписао Декларацију о заједничком језику народа бивше Југославије
Сам лауреат је још једном захвалио читаоцима, свом издавачу и уредницима "Повеље", "Новостима" и члановима великог жирија чији су му гласови донели ово признање, а своју беседу започео је цитатом Селимовића: "Пале су ми на ум књиге, оне нису човјек сав, већ оно што је у њему најбоље, човјек одабраних тренутака".
ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ
Од трокњижја "Фигуре", "У боји без тона" и "Лисабон", преко прелазне књиге "Дувански пут", све до отварања према свету почев од "Кварта", па до књига "Из викенда" и "Катастар" - Илић се из песме у песму кретао, освајао простор - навео је Чакаревић. - Од камерних, скучених соба у којима, чинило се, као да постоје и живе само речи, преко кварта, суседства, града, родитељског дома на селу, куће на мору и, коначно, осунчаних предела Грчке и Венеције, Илићев лирски јунак, односно у књизи "Долина Плистос" - лирска породица, у сталном је покрету. Песма, модерна песма дакле подразумева кретање.
- Бити изабран, под окриљем Меше Селимовића, од тако великог жирија, који је као читалаштво у малом, значи суочити се непосредно с рецепцијом властитог дела - истакао је Илић. - Кад вас тај жири изабере, сигурни сте да се на хоризонту вашег писања указала фигура читаоца. Нема субјекта без његове другости, нема писца без читаоца. На бродском ужету књижевности, то су два главна чвора...
"Најтеже се говори о ономе што те се највише тиче", каже на једном месту Меша Селимовић. А писање је управо то, говорити о ономе чиме смо означени, о ономе што нам је животно важно. Али исказујући оно што нам је битно, ми се уједно обраћамо и другима... Пишемо у тишини, пишемо у самоћи, далеко од других, пишемо из унутрашње нужности, пишемо зато што смо очарани светом. Коначно, пишемо због себе, али за друге, својим световима додирујемо туђе светове.
Књижевна критичарка Душица Потић, једна од 19 чланова Великог жирија "Новости" који су свој глас дали "Долини Плистос", говорећи о Илићевој поезији нагласила је да је он, од како је 1995. године објавио прву песничку књигу, па до данас, нарастао до раскошног песника.
- Дејан Илић је аутентични песник. Ни као уметник ни као човек он није гурао себе у епицентар књижевног живота и кругова моћи. Живео је истинску песничку егзистенцију, у којој је улог и хартија једино сопствена кожа. Таква му је и поезија. Парадоксални обрт из алтернативе у награђиваног ствараоца само је доказ да је уметничка вредност - онако како и треба да буде - превазишла баријере. Певајући другачије од свега што се пева у поезији српског језика, Дејан Илић је окупио гласове свих генерација критичара. Тај податак показује више него добродошлу отвореност старијих критичара за његову меру разлике, самим тим и за актуелне тенденције у уметности. Ништа мање важни нису ни гласови млађих критичара. Они су показали да је Дејан Илић напипао сензибилитет времена које долази. Он је рука пружена у будућност. Управо због тога и јесте залога континуитета српског песништва. Честитам Дејану Илићу, песнику, на овој великој награди великог жирија критике.