Небојша одузео себи живот након што су на Храм Светог Саве поставили крст који је направио
Уметник чија дела сви знамо, а мало ко је упознат са његовом трагичном животном причом.
Иза позлаћеног крста на централној куполи Храма Светог Саве на Врачару, постављеног у августу 1989. године, остала је трагична прича о једном од најбољих вајара своје генерације Небојши Митрићу.
Овај уметник је само двадесетак дана након постављања крста одузео себи живот, а у његовој биографији, поред бројних врхунских вајарских дела, уписана је и необична прича о томе да је као дете преживео Холокауст.
ИЗМЕЂУ ЗАБОРАВА И ВЕЧНОСТИ: Јелена Димитријевић - најзанимљивија жена српске културе! (ФОТО)
Да ли сте културни? Уколико немате ових 8 особина - нема говора о култури
Да ли знате најдужу реч у српском језику? Има 29 слова, а сигурно је никада нисте чули
Спасао га обућар чије презиме је носио до краја живота
- Када су нацисти водили Јевреје у логор Сајмиште, Небојшина мајка успела је да га сакрије испод тезге обућарске радње у Бранковој улици и тако му спасла живот. Породица му је касније убијена, а њему је презиме промењено у Митрић, по власнику обућарске радње који га је усвојио - почиње причу Миодраг Роган, о свом колеги вајару, који је извршио самоубиство само неколико недеља после постављања његове креације, импознатног крста на централну куполу Храма Светог Саве.
Домишљатост једне мајке у мрачним временима светске историје, у Другом светском рату, успела је да спаси Небојшу који је тада имао 12 година и јеврејско име.
- У том хаосу, када су их водили у логор, мајка је успела некако да га убаци у обућарску радњу "Митрић" где је он остао сакривен и тако се спасао. Мајка, отац, али и цела фамилија су страдали у Сајмишту. Обућар Митрић га је прихватио као свог сина, дао му своје презиме, тако да је Небојша одрастао међу Србима. Како је растао, постепено је заборавио пакао кроз који је прошао са својом породицом и постао један од најцењенијих вајара - прича чувени вајар Миодраг Роган.
Двадесет дана након постављања крста одузео себи живот
Небојша Митрић је након основне и средње школе дипломирао на Академији примењених уметности, а Роган га је упознао преко свог професора Мирољуба Стаменковића којем је он био ментор. Тада је сазнао потресне детаље из Митрићевог детињства. Међутим, иако је стасао у надасве доброг човека, али и једног од најцењенијих вајара у Србији, Небојша Митрић је трагично завршио.
Он је извршио самоубиство у августу 1989. године, само двадесетак дана након што је постављен импозантан крст на централној куполи Храма Светог Саве. Иако су бројни уметници из целог света хвалили његово ремек-дело, са друге стране уследиле су критике дела тадашње јавности.
- Пуцао је у себе пиштољем у Палмотићевој улици. Након тога, његова супруга продала је кућу и вратила се у Словенију - присећа се Роган.
Када је Бранко Пешић, протомајстор Храма, позвао Небојшу Митрића да понуди решење за Крст Светог Саве, вајар је био суздржан и скептичан. Можда је предосећао тежину понуђеног посла, јер је већ имао искуство напада националистичке елите након његовог рада на реконструкцији Богородичине цркве у Студеници. Међутим, Синод СПЦ-а је ускоро прихватио Митрићев концепт крста, што је изазвало гнев нове елите. На удару је пре свега био патријарх Герман, који је прихватио вајарев предлог, а потом и сам Митрић, чије је решење окарактерисано као "бездушно и недуховно". Поменута група интелектуалаца је 4. априла 1989, у години косовског јубилеја и подизања великог таласа национализма на Газиместану, потписала петицију против усвајања модела крста, који је за њих био "једна одљудна направа, прецизно-механички изведена, која личи на каквог робота који ће се наднети над главну куполу и отужено стајати на највишем врху Врачара". Група је на том крсту видела крљушти, византијско, а не српско наслеђе, негирајући чињеницу да постоје четири јеванђеља, већ само једно једино. Такав крст није "одговарао ни овоме храму нити православном исповедању". Међу потписницима, као и увек, били су академици, професори универзитета, писци, сликари. Ова агресивна кампања током месеци попримила је жестоке димензије, задирући дубоко у приватни живот Небојше Митрића, који је наставио да ради под несносним притиском, ког се након његовог самоубиства више нико неће сећати, чак ће им се Митрићев лик чинити као близак херувимским бићима.
Био је несвакидашњи таленат
О неприкосновеном таленту академског вајара говоре његова дела, од крста на Храму до бисте деспота Стефана Лазаревића на Калемегдану. Заслужан је за фигуре многих српских историјских личности, као и личности из света културе, док се у Палати федерације налазе две собе препуне његових дела.
- Био је несвакидашњи таленат и много је утицао на српску примењену скулптуру. Захвљајући њему је на Факултету примењених уметности уведен предмет "плакета и ситна пластика". Он је легенда о којој се, нажалост, мало зна. Митрић је за свој рад добио је више награда и признања попут награде за скултптуру Октобарског салона у Београду и других. Аутор је и многих медаља, а његов последњи ставаралачки подухват је био крст за куполу на врачарском Храму Светог Саве.
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу је споменик у Београду израђен од бронзе. Налази се на платоу Горњег града Београдске тврђаве. Подигнут је 1981. године и посвећен Стефану Лазаревићу витезу, војсковођи и владару Србије, за чије време је Београд први пут постао престоница српске државе, 1405. године. Небојша Митрић је поклонио ово своје дело Београду.
Такође, Митрић је аутор и чувеног споменика кнезу Лазару у Крушевцу. Углавном је био инспирисан мотивима из времена српско-византијског доба као и знаменитим особама из српске историје.
Српска принцеза у турској серији: Позната глумица тумачи чувену Мару Бранковић, а запевала је и на нашем језику
Сачуван је Митрићев рукопис из маја 1989. који представља дубоке унутрашње немире уметника у тешким данима. Фрагменти су настали у студеничкој Испосници Светог Саве, а писани су у форми поетских епистола.
За крај одредих грех. И то велики. Кратак.
Већи је грех ово што написах, од тренутка кад престах.
Зауставих грешни живот.
Србија Данас/В.Ј.