Нису заборављени: Мирјана и Павле Вуисић
У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат налази се Легат Павла и Мирјане Вуисић са великим бројем личних предмета, укључујући њихова љубавна писма, кључеве камиона из камионџија итд.
Поводом текста у Куриру у коме се наводи да се не одржава гроб Павла Вуисића на Новом гробљу у Београду и да је последњем испраћају његове супруге Мирјане Вуисић присуствовало троје људи, који је изазвао велику пажњу јавности, Удружење Адлигат обавештава јавност да је у тексту изнесен велики број неистина, почев од надимка Мирјане Вуисић које није Сули већ Сула (по римском императору Корнелију Сули).
Није истина да гробницу нико годинама не обилази. То чине чланови Адлигата на годишњицу рођења и годишњицу смрти великог глумца, као и на највеће празнике, а о тим окупљањима постоји десетине фотографије и снимака.
Гробница је од белог мермера и захтева минимално одржавање. Није очишћена због недавних „прљавих“ киша и није ни чистија ни прљавија од свих околних гробова.
Павле Вуисић није желео да на његовом испраћају буде велики број људи („само она и ја“ написао је у свом тестаменту), а исто је желела и његова супруга. Па ипак се на кремацији појавило петнаестак најближих чланова породице и пријатеља, док је на полагању урне био мањи број људи, чиме је учињен пијетет према њеној последњој жељи. Окупљенима на кремацији прочитани су стихови Павла Вуисића:
”А кад ја претворим.
Ове своје
Големе руке у камен.
А кад ја претворим,
Ником се неће знати знамен.
Онда кад ја претворим.
Ове своје уморне руке у камен…”
Карактер камени, а руке уморне – од животних недаћа, од осећања која су се у њеним мршавим рукама осећала као на души“, рекао је у посмртном говору Лазић, лични пријатељ Мирјане Вуисић последње две деценије њеног живота.
„Људи који одржавају гробље су годинама злоупотребљавали добру природу и пијетет који је Мирјана Вуисић имала према покојном супругу, нарочито у позним годинама, умрла је у 91. години, па су јој наплаћивали одржавање гробља и гробнице без издавања признаница а гроб нису одржавали, чиме сам лично присуствовао и тиме био згрожен као и остали присутни који томе могу посведочити. Како Павле и Мирјана нису имали деце, договорили смо да ја лично будем одговоран за одржавање њиховог гроба после њене смрти. Зато сам 11.6.2025. године уплатио 53.160 динара за одржавање „накнаде за уређење површине гробља-гробница 11 реда од 01.01.2018. до 31.12.2025. године, а 2.3.2026. године још 7.642 динара чиме су све дажбине измирене до 31.12.2026. године. Мислим да је 60.802 динара за одржавање гробнице, уз додатних 32.426 динара уплаћених за касету са урном, дакле укупно 93.228 динара, све то плаћено у року мањем од годину дана довољно да се гроб пристојно одржава. Без обзира на то ми ћемо, у склопу редовних активности које су планиране нашим програмом донетим још прошле године, пред годишњицу Мирјанине смрти (14. мај) и Пајиног рођења (10. јул) лично очистити мермерни гроб, као што то чинимо најмање два пута годишње претходних пет година, уз издавање читуља, тако да може присуствовати ко жели“.
Лазић истиче да је оставина завршена тек у фебруару и да пре тога није било могуће да се било шта више ради на гробници (нпр. полирање мермера).
„Са мојом најужом породицом и члановима Адлигата чешће сам обилазио гробницу Вуисића него гробове својих предака. Веома ме је потресао текст који је објављен и молим медије да јавност обавесте о истини. Пажње јавности је Мирјани било превише током целог живота, а нажалост изгледа да ни после смрти Паја и Сула не могу да почивају на миру“.
Удружење Адлигат ће размотрити са својим правним тимом могућности правних поступака против неодговорног и неистинитог извештавања новинара, као и неовлашћеног коришћења фотографија.
