Шта се згоди када попис становника у Србији крене наопако (ФОТО)

Савршен избор поднаслова романа А, колика вам је кухиња? Филипа Инђића, коју је недавно објавила издавачка кућа Отворена књига, функционише одлично на више нивоа. Одмах је јасно о чему се у причи ради, зна се и да је у питању хумористично штиво, комедија нарави, али и попречни пресек просека друштва, очекивано је где се дешава и када, па чак и против кога ће бити уперене идеолошко-политичке иглице које се провлаче између редова.

Попис и казна је поднаслов романа о попису у данашњој Србији. Главна јунакиња, млада и лепа студенткиња, Ана Вучковић добија посао (у духу онога што Драган Зарић изговара у серији Љубав на сеоски начин – "Сви с везу, а ја без везу“) пописивача и има задатак да, јел’те, попише станаре једне зграде у крају. Али то није обична зграда. То је, сасвим неочекивано, једна обична зграда. И у томе је њена драж, али и опасна замка у коју ће, због мало година и искуства, још увек помало наивна Ана, упасти.

У приземљу је бака Ружа. Свака просечна зграда мора да има једну такву аутентичну баку. Ту је и савршени брачни пар са још савршенијим проблемима у вези, љубитељ нације и Ратка Младића, мама која "удаје“ сина, гастарбајтер повратник у матицу, докторка наука "без кучета и мачета“, Црногорац, избеглица са Косова, средовечни таксиста, млади спортиста…

Осим комичних ситуација у које Ана упада, што због специфичности посла, што због живописних станара који, на први поглед, блистају у својој типичности.

Међутим, и то је онај адут на који игра аутор романа, ништа није као што изгледа.

Сви станари играју неке своје улоге, имају маске, иза којих се крије нешто још језивије од капуљаче просечности које су навукли. Ово је спознаја коју ће читаоци, заједно са Аном, полако почети да откривају.

Неформални стил писања, који на тренутке делује и превише опуштен, савршено одговара идеји коју је Инђић желео да пренесе својој публици.

Роман А, колика вам је кухиња – попис и казна, попут свог аутора, од почетка до краја инсистира на оне две једноставне, али управо зато веома тешко примењиве, животне истине. Никада немој себе да схватиш сувише озбиљно и никада, али никада, немој да изгубиш смисао за хумор.

Извор: Србија Данас/Bookvar магазин/М.А.