Петер Хандке на "Прозефесту"
Директор Културног центра Новог Сада, Бојан Панаотовић, о главном госту предстојећег књижевног фестивала, уметничким програмима и стању у култури.
Познати драмски писац и романописац Петер Хандке ће бити гост "Прозефеста", књижевне манифестације Културног центра Новог Сада, где ће му првог дана фестивала, који почиње 18, а траје до 22. априла, бити уручена Међународна књижевна награда "Милован Видаковић" - потврдио је директор КЦНС Бојан Панаотовић.
Пола века филма "Скупљачи перја"
- Хандке је првенствено добар књижевник, а уз то и пријатељ српског народа који деценијама говори оно што део европског естаблишмента нерадо слуша, а то је истина о распаду Југославије - каже Панаотовић. - Наш лауреат боравиће у Новом Саду све време фестивала. Подсећам да су награду "Видаковић" пре њега добили: Марио Варгас Љоса, Орхан Памук, Клаудио Магрис, Давид Гросман, Ђерђ Конрад, Милорад Павић...
НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО! Власта Велисављевић добитник "Златног ћурана"
Недавно је у Матици српској КЦНС поменут као најуспешнији издавач књига поезије у прошлој години.
- Целокупна наша издавачка делатност постављена је тако да се уважавају високи књижевни и културолошки критеријуми. То је очигледно прави пут, јер се често у најужим изборима за престижне награде нађе по неколико књига из наше едиције. Објављујемо 10 до 15 наслова годишње и наставићемо у том ритму.
ГОДИНА БЕЗ МАЏГАЉА: Мајка зајецала - на помен пристигли Огњен Амиџић, Андрија Милошевић...(ФОТО)
Културни центар је и оснивач Фондације Нови Сад, европска престоница културе 2021. Одавде је кренула иницијатива за ову титулу пут Брисела.
- Наше је било да будемо кичма и логистика кандидатури за ЕПК 2021, а сада смо и оснивач фондације уз подршку Владе Србије, Покрајине и Града. Што се тиче саме кандидатуре, мисија нам је да емитујемо што квалитетнију слику о нашем народу, граду и нашој култури. То је захваљујући интернету врло видљиво и у региону. Културу не треба доживљавати као луксуз. Ако је схваћена у ширем смислу, то је једна од базичних ствари друштва.
Да ли се стање у нашој култури поправило у односу на претпрошлу годину када сте упутили запажену јавну осуду ријалити програма?
- Жао ми је што ме нису послушали да опорезују кич, али чини ми се да има помака. Ако пажљиво погледамо најутицајније медије примећујемо мању глад јавности за тим садржајима. Сада све више има људи који мисле да ријалити програме треба маргинализовати и изместити на специјализоване ТВ канале и тако показати на делу да хоћемо културу а не кич, да децу треба да усмеравамо ка правим вредностима - успешним уметницима, младим научницима и спортистима.
Почео 14. Београдски фестивал игре
Како постижете да програми у КЦНС постају све посећенији?
- Имамо подршку и поверење из врха градске власти и то нам даје могућност да релаксирано бринемо о квалитету уметничких програма. Друга битна ствар је идеолошка неострашћеност и неопредељеност. Није пресудно да ли неки уметник долази из овог или оног идеолошког кутка, има ли предзнак авангарде или "мејнстрима". Предавачи на трибинама,такође, угледни су аналитичари и професори, људи различите идеолошке провенијенције. Нема табу тема, али се поштује и оно што је наше и што је култура сећања - закључује Панаотовић за "Новости".