Преминуо чувени архитекта Ђорђе Бобић
Први архитектонски пројекат који је после студија потписао био је крематоријум на Новом Београду.
Данас је, после краће болести, у Београду преминуо Ђорђе Бобић, архитекта. Рођен је у Београду 1939. године.
Познат је по многобројним пројектима диљем Србије, Југославије као и Русије. Аутор је бројних књига из области архитектуре, урбанизма као и социологије града. Излагао је и као карикатуриста. Био је градски архитекта у доба после демократских промена.
Ђорђе Бобић се родио 1939. у Београду, пред почетак Другог светског рата. Кад се рат завршио школовао се у Београду и матурирао у Петој београдској гимназији. Потом је студирао архитектуру на Архитектонском факултету у Београду и понет младеначком радозналошћу започиње Трагање за градом.
Диплому је стекао 1965. и следеће четири године радио је архитектонске вежбе у Паризу.
Вратио се у Београд после студентских демонстрација које је доживео на булевару Саинт Гермаин дес Прес и од тада је обављао урбанистичке и архитектонске задатке.
Први архитектонски пројекат који је после студија потписао Ђорђе Бобић био је крематоријум на Новом Београду, пише Н1.
И од тада му је кренуло: радио је урбанистички план Београда, пројекат Светосавског трга, реконструисао пијацу Зелени венац, осмислио стрелиште у Титограду, спортску салу у Сплиту, рекреативни парк у Паризу, марину у Либији, комплекс хотела у Занзибару, хотел у Сочију, и још много тога, а недавно је сам сазидао сплав на Ади, без иједног шрафа, ексера и металне конструкције.
Урбанизам и Архитектуру је практиковао највише у Београду, али и у Паризу, Зеници, Москви, Сарајеву, Скопљу, Загребу, Нишу, Занзибару, Изоли, Сочију, Сплиту, Јакутску, Титограду, Белокурихи, Крушевцу, Кијеву, Бања Луци, Будви, Петровцу на мору, Липецку.
Током педесет година урадио је 300 урбанистичких и архитектонских пројеката, учествовао на 40 јавних конкурса, од чега је 28 награђено, а 10 пројеката је стекло прву награду.
Објавио је књигу цртежа Радни наслов: ! (2008), књигу есеја Бележење по Београду (2010), аутобиографски приказ пола века труда Трагање за градом (2012), књигу цртежа Линије (2015) и књигу есеја Архитектура у изнуди (2019).
Од 2004. до 2008. године, на позив Ненада Богдановића, градоначелника Београда, обављао је дужност Главног архитекте града Београда. После тога је опет био само архитекта, трагалац за градом.
За рад Руси су га 1997. почаствовали Великом годишњом наградом Руске академије архитектуре, а 1998. године Великом сребрном медаљом Савеза архитеката Русије.
Говорио је француски и енглески језик и пасивно руски.