Преминуо Иван Ивановић

У својој 90. години у Београду преминуо је књижевник Иван Ивановић (1936–2026), аутор чији су живот и стваралаштво у великој мери били повезани са Топлицом и југом Србије.

Рођен у Нишу, детињство је провео у Житном Потоку, школовао се у Прокупљу, а као професор књижевности радио је и у Куршумлији. Из тог завичајног простора касније је био инспирисан бројним темама, ликовима и мотивима за своје бројне књиге.

Ивановић је дипломирао светску књижевност на Филозофском факултету у Београду, а десет година радио је као професор књижевности у Александровцу и Куршумлији. Након тога се преселио у Београд и посветио књижевном раду.

Његов први значајнији књижевни траг везан је за Прокупље, где је 1968. године у издању Књижевног друштва "Раде Драинац" објављен је његов Икаров лет.

Широј јавности постао је познат по роману Црвени краљ, објављеном 1972. године. Књига је била разлог због којег је Ивановић остао без професорског посла, а њеном објављивању уследиле су и озбиљне последице за аутора.

У његовом стваралаштву у Топлици, посебно место заузима Раде Драинац, јер се Ивановић његовим животом и делом бавио још током рада у Куршумлији, а Драинац је касније постао једна од најважнијих личности његовог књижевног и есејистичког рада.

Прва истраживања Драинчевог дела започео је шездесетих година, док је роман Црни дани Раке Драинца објавио 1997. године.

Ивановић је о Драинцу писао из различитих углова, као о књижевнику, књижевном јунаку, али и као о симболу односа према ствараоцима са југа Србије.

Међу његовим делима посвећеним Драинцу су и Драинац између четника и партизана, Како упокојити Драинца, као и друга публицистичка и есејистичка дела.

Веза између двојице писаца била је тема и његових наступа у Прокупљу. На научном панелу посвећеном његовом стваралаштву 2022. године Ивановић је говорио о томе да је његов књижевни пут у великој мери био везан за настојање да књижевност Топлице и југа Србије добије већу видљивост. Тада је рекао да је настојао да "књижевну Топлицу померим са Југа на Север".

Топлица се појављује и кроз његов однос према још једном важном уметнику овог краја – сликару Божи Илићу. О уметнику из Житног Потока Ивановић је написао књиге Божа и Сондирање терена у Житном Потоку, чиме је део свог књижевног рада поново везао за завичај и људе који су из њега потекли.

Његов однос према Топлици није се завршавао на књижевности. Ивановић је у својим делима обрађивао и историјске теме овог краја, међу којима посебно место заузима Топлички устанак из 1917. године.

О тој теми написао је Народну буну, троделни роман који чине Четници, Топличка држава и Партизани. Објашњавао је да је у овом делу настојао да књижевно обради стварне историјске догађаје, не измишљајући догађаје и личности, већ остављајући себи улогу коментатора.

Важан део његовог ангажмана био је и рад на афирмацији књижевности југа Србије. Као уредник периодике уређивао је часописе „Српски југ“ и „Топличке свеске“, а према подацима из прокупачке Народне библиотеке, објављено је укупно 14 бројева тих часописа, где је покушавао да књижевне и културне теме југа приближи широј јавности.

Колико је његово дело било повезано са Топлицом показује и чињеница да је Народна библиотека „Раде Драинац“ у Прокупљу 2022. године организовала научни скуп „Књижевно дело Ивана Ивановића – ново читање“. Две године касније објављен је и зборник радова са тог скупа, у којем су његово стваралаштво анализирали књижевни историчари, професори и истраживачи.

На представљању зборника посебно је истакнуто да су Ивановићеве теме углавном биле јужне теме и да је његов интелектуални и уреднички ангажман био посвећен југу Србије. Његов књижевни рад тако је сагледаван не само кроз појединачне романе већ и кроз питање положаја јужњачке књижевности у ширем српском културном простору.

Иза њега је остао велики број написаних књига, поред Црвеног краља и Народне буне, међу његовим делима су Аризани, Живи песак – живо блато, Нишки гамбит, Југовац или како ући у историју, Фудбалска генерација, Браћа Југовићи или како изаћи из историје, Уклети Србијанац, Војвода од Лесковца и дела посвећена Радету Драинцу. Град Прокупље наводи да је објавио 18 романа, две драме, збирку поезије и више политичких списа.

За Топлицу његово име остаје везано за Житни Поток у којем је одрастао, Прокупље у којем се школовао и почео да објављује, Куршумлију у којој је радио као професор, али и за књижевне и историјске личности којима се враћао током целог стваралачког живота – пре свега Радета Драинца, Божу Илића и Топлички устанак.

Иван Ивановић иза себе је оставио супругу, сина, снаху и две унуке. Његове књиге, међутим, остају и као део књижевног записа о Топлици и југу Србије, простору којем се, упркос животу у Београду, изнова враћао кроз своје стваралаштво.