Преминуо Теофил Панчић

Новинар и књижевник Теофил Панчић преминуо синоћ после дуге и тешке болести у Новом Саду, у 60-ој години живота.

Био је новинар, политички коментатор радија Слободна Еуропа и колумнист београдског недељника "Време". Био је члан Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

Своје критичке и аналитичке текстове Теофил Панчић је објављивао је у бројним листовима из Србије, и подручја бивше Југославије, као и у публикацијама из САД, Русије и више европских земаља.

Био је један од највећих интелектуалаца с ових простора.

Објавио је бројне књиге: Урбани Бушмани (2001), Чувари бенгалске ватре (2004), Особени знаци (2006), На хартијском задатку (2006), Фамозних 400 километара (2007), Кроз клисурине (2007), Пешчани спруд (2006), Пепео без баште (2008), Камен тражи прозор (2009), Времеплов на ремонту (2010), Блесава певачица (2010), Плавушина дилема (2011), Станица фантомских возова (2011), Привођење Бубе Ердељан (2013), Носорози са шеширима (2013), Алеја Виктора Бубња (2013), 39 дана липња (2014), Пилуле против заборава (2016)…

Рођен је у Скопљу 1965. године. Као дете војног лица, део детињства провео је у Пироту, а потом се сели у Загреб, град који га је формирао. Од раних деведесетих живи на релацији Београд – Нови Сад. Заувек је остао Војвођанин, јер је за своје београдско пребивалиште одабрао Земун.

Стални колумниста "Времена" био 32 године

Стални колумниста "Времена" био је од 1993. године. Објављивао је текстове и колумне у многобројним медијима међу којима су: Слободна Европа, Јутарњи лист, Наша Борба, Аутономија, Република, Глобус, Дани, Сарајевске свеске, Дневник, Независни, Војводина, Побједа, Монитор итд.

Добитник је бројних домаћих и регионалних награда, као што су "Југ Гризељ", "Витез позива", "Срђан Алексић"… Већина награда које је Теофил Панчић добио додељују се за храброст, новинарску или људску.

Време и место испраћаја Теофила Панчића биће накнадно објављено.

Време