ТУЖНЕ ВЕСТИ ИЗ СВЕТА ФИЛМА: Преминуо Вељко Булајић

Филмски редитељ Вељко Булајић рођен је 22. марта у селу Вилуси, на пола пута између Требиња и Никшића. 1928. године са родитељима, оцем Миљком и мајком Љубицом, и браћом Ђорђем и Стеваном, остао је у Сарајеву до избијања Другог светског рата, а потом су се вратили у родно Вилусе и већ 13. јула 1941. године придружили "устаницима" који су се борили против "окупатора и народних издајника".

Најстарији брат Ђорђе је погинуо у рату, а Стеван и Вељко су преживели, иако су и они били рањени.

Булајић је гимназију завршио у Сарајеву. После рата нашао је место у Дому ЈНА у Загребу, где се дружио са млађим послератним интелектуалцима. Затим се заинтересовао за кинематографију, уписао филмску режију у Центро Спериментале у Риму. Дипломирао је 1959. године, асистирао великим редитељима попут Федерика Фелинија и Виторија Де Сике и вратио се у бившу Југославију.

Редитељску каријеру започео је са два кратка филма: Камен и море и Брод луталица (1953). Први играни филм Воз без реда вожње (о послератним миграцијама становништва) снимио је 1959. године. Рад је награђен са две Златне арене и наградама Славица и Јелен у Пули, као и наградом Града Загреба.

Затим следи филм Рат (1960), визија ратне катастрофе, награђен Златном и Сребрном ареном у Пули.

Булајић је постигао велики успех филмом Узаврели град (1961), о животу у новом индустријском центру, који је награђен Златном ареном у Пули.

Булајић је аутор чији су филмови постигли највећи успех код домаћих и страних гледалаца. Козара, Воз без реда вожње, Атентат у Сарајеву заједно са Битком на Неретви налазе се на врху листе најгледанијих филмова у бившој Југославији. Ова четири филма приказана су у многим земљама, што су југословенске власти подстицале из политичких и идеолошких разлога. Међутим, његови филмови су доносили велику зараду.

Скопље 63, дугометражни документарни филм, приказан је на свим телевизијама у свету и донео је свом аутору престижну Унескову награду Калинга за "врхунско достигнуће у области уметности и науке".

Вељко Булајић је добитник Златног лава у Венецији, Златне нимфе у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Њу Делхију, златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, међународне награде критике Цидалц, Златни клас, награда за најбољи филм у Ваљадолиду, неколико награда публике и неке друге.

На Филмском фестивалу у Пули награђен је са неколико Златних арена за најбоље филмове и најбољу режију, а Америчка академија наука и уметности номиновала је његов филм Битка на Неретви за Оскара.

Одлуком Фестивала медитеранских земаља у Риму, Булајић је награђен Наградом за животно дело 2013. године, након што је у римској Палати филма приказан његов филм Либертас о животу и делу великог хрватског писца Марина Држића. Награду му је уручио Франко Неро, звезда његовог филма Битка на Неретви из 1969. године, филма који је у Југославији словио за "један од најбољих ратних филмова свих времена".

Извор: Вечерњи.хр