Католкиња, ђакузи, гарнишла... Ово су речи које ПОГРЕШНО пишемо и изговарамо, а ево шта је ПРАВИЛНО
Која језичка грешка вас највише нервира?
Претпостављамо да већина људи у Србији зна да се "са мном" и "не знам" пишу одвојено, као и то да реч "сумљам" у нашем језику не значи апсолутно ништа. Међутим, постоје у нашем језику и речи на којима се чак и наставници српског језика саплету.
Наш језик пун је разних недоумица, па чак и речи које свакодневно користимо могу да нас изненаде. А веровали или не, скоро сваког дана се решавају језичке недоумице које понекад покрену велику расправу, а речи које ћете прочитати у наставку најчешће изговарамо погрешно. Углавном су у питању речи које су дошле из другог језика, а ми смо их, у складу са нашом нормом, ускладиштили у свакодневни говор управо онако како смо их чули, или како нам је лакше да их изговоримо.
Дело од непроцењиве вредности СТИГЛО У СРБИЈУ: Дуго очекивана слика Паје Јовановића биће изложена за јавност
Зашто је мушкарац у хаљини Србима проблем? Filarri учинио исто што "јачи пол" чини већ вековима
Реч "брусхалтер" ћемо правилно записати и изговорити као "brusthalter" (нем. дер Büstenhalter - држач за груди). Иста ситуација је и са добро познатом речи рајфешлус, коју је лако изговорити али нажалост не постоји у том облику. Једино правилно је рећи рајсфершлус, од немачког "Reisverschlus", што значи "патент затварач".
Неправилно је рећи "рошуле", а правилно је "ролшуе". Реч је такође стигла из немачког језика, где се транскрибује као "rollschuh", а дослован превод је котрљајуће ципеле, те је облик "котураљке" сасвим легитиман. Такође, често можемо чути реч кабал, која прилагођена фонетици нашег језика једино може гласити кабл и кабел.
Није "наткасна", већ "нахткасна". То је још један германизам настао од "nacht", што значи ноћ и "кастен" - орман. У Речнику САНУ постоје одреднице нахткасна (са примером из Нушићевог дела) и наткас, као варваризми из немачког. Међутим, када је ова реч у питању, језички оци су заговорници тога да би најправилније било рећи ноћни орманчић.
Они што ће многе шокирати је и чињеница да није "ђакузи", него "џакузи". Ако сте мислили да су правилна оба облика или "да и Италијани то изговарају као ђакузи", треба да знате да се према српском правопису правилно се пише џакузи због тога што назив је пореклом од од америчке фабричке марке "Jacuzzi". Међутим, управо због тога што се из неоправданог разлога приписује Италијанима, у српском језику се врло одомаћила реч ђакузи.
Кад смо већ код брендова који су утицали на речи у говору, није "каладонт", већ "калодонт". Реч је о сложеници грчког порекла која, преведена на наш језик, значи леп зуб. Дакле, порекло речи је грчко, а ми смо погрешно употреблајвану реч преузели из назива фирме који је производио познату пасту за зубе. Дакле, у питању је назив бренда. Име Ника потиче од грчке богиње победе и изговара се најки, ако сте се питали како ствари стоје с атим брендом.
Ако је неко починио неки злочин, он није "деликвент", већ "делинквент". Разлог лежи у томе што реч потиче од латинског "delinquere" и зато је не треба писати онако како се често изговара - деликвент (без н). Често се међу људима провлачи и питање "где пише да морамо страну реч да пишемо и изговарамо како је она у оригиналу написана". А пише. Пише у речнику. У нашем језику је много речи које не изговарамо тачно онако како се пишу, али се обично држимо етимологије и онога како је прописано. Тако ћемо, по истом принципу, писати и председник, представа иако ове именице изговарамо као прецедник, претстава.
Још један често коришћени германизам који често изговарамо као "шлауф", заправо је "шлаух". Прихваћена је од немачког "schlauch" што значи гумено црево или унутрашњи, гумени део точка.
Не пише се "гарнишла", већ "карниша". Иако у Србији постоје продавнице на којима је јасно назначено да продају завесе и гарнишле, или гарнишне, па и поред чињенице да ће вас свако разумети о ком предмету је реч, речник Матице српске, Речник САНУ као и Правописни речник Милана Шипке познаје само реч карниша карниша у значењу шипка, пречага над прозором на коју се веша застор, односно завеса. Једнотомни речник Матице српске гарнишна упућује на бољи облик карниша. Иван Клајн и Милан Шипка у Великом речнику страних речи и израза прихватају и карнишна.
Није ни "маршута", већ је "маршрута", настала је од француског "marche-route" што значи пут који треба прећи, правац, односно план путовања.
Срби су велики љубитељи кафе, а свој омиљени напитак ће наручити као "капућино", што је чест облик који ће писати и у менију. Постоји и велика вероватноћа да вас угоститељ чудно погледа ако будете наручували шољицу "капучина", што је исправан облик. Није, дакле, капућино, него "капучино". За разлику од џакузија, ова реч јесте стигла из Италијанског језика.
Реч коју најчешће у погрешном облику употребљавамо, а која је вероватно најшокантнија на целом списку, јесте с*ксепил. Реч с*ксепил добили смо од енглеског израза "s*x appeal", што значи с*ксуална привлачност, док дефиниција у шестотомном Речнику Матице српске гласи: ер*тско-с*ксуална драж, привлачност неке особе. Одатле нам и придев изведен од ове речи гласи - се*ксепилан!
Разумеј ме кад ти говорим!
Постоје и речи које део нашег језика, али их и поред тога пишемо и изговарамо погрешно. Глагол "разумети" настао је од глагола умети (раз-умети), чији би императив био умеј, умејмо. Стога, није "разуми", већ "разумеј ме кад ти говорим". Оваквим глаголима ретко кад изражавамо заповест, а такви су још и смети, хтети, морати, успети, који у граматикама немају облике императива.
Потом, иако се код нас неретко чује облик католкиња, једини исправан облик гласи католикиња. Реч је изведена речју католик и суфиксом за ж.род - киња, при чему је дошло до појаве два иста сугласника у позицији један поред другог, а потом и губљења сугласника к.
Такође, становник Косова није "Косовар", већ "Косовац", и није "Косоварка" него "Косовка". Становник Туниса је "Туншанин", а не "Тунижанин".
Потом, није "офтамолог", него "офталмолог", није "шесто", већ "шестсто" и није ни "милиционер", него је "милиционар".
Србија Данас/М.Ђ.