Данас је Новом Саду РОЂЕНДАН: Српска "Атина" слави традицију дугу 276. година
Још један у низу битних датума.
Нови Сад данас слави 276. рођендан.
Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић заједно је са председницом Скупштине града Новог Сада, Јеленом Маринковић Радомировић, традиционално у Свечаној сали Градске куће поводом 1. фебруара, рођендана Новог Сада, угостио делегације побратимских и пријатељских градова.
Бог љубави у Соби за препуштање Галерије Матице српске од 1. фебруара
Проглашена најлепша стара српска реч: Већина људи не зна шта она значи, а да ли сте и ви међу њима?
- Хвала свим представницима градова и општина који су дошли да увеличају наше славље, 276. рођендан Новог Сада. Дугогодишње пријатељство које негујемо са нашим градовима побратимима и градовима пријатељима, јесте гаранција да увек можемо да рачунамо једни на друге.
То не диктирају само споразуми и слова на папиру, већ истински дубоке везе, које трају деценијама или чак вековима - рекао је градоначелник Ђурић обраћајући се присутнима и додао да се нада да ће гости града уживати у данашњем дану и да ће понети само лепе успомене из Новог Сада.
Пријему поводом прославе 1. фебруара присуствовале су бројне делегације, између осталих, представници Норича, Печуја, Нижњег Новгорода, Темишвара, Херцег Новог, Куманова, Тивта, Гомеља, Источног Сарајева, Требиња, Будве и Бања Луке.
На данашњи дан пре 275 година грађани Петроварадинског Шанца откупили су своју слободу тиме што су за 80.000 форинти купили свом насељу титулу слободног краљевског града.
Тог 1. фебруара Новосађани су од царице Марије Терезије добили колективни племићки статус, који их је бранио од самовоље војних и феудалних власти Хабзбуршког царства.
- Ја, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска, а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. дајем гласом овога писма на знање свакоме, кога се тиче, да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава, у бачкој жупанији, на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога, чиним слободним краљевским градом. Да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске и наших наследних земаља. Укидајући му досадашње име Петроварадински шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Уј Videgh, немачки пак Неу Сатз, српски Нови Сад и бугарски Млада Лоза - наведено је у Повељи.
То је значило да Нови Сад добија право на судску, законодавну и извршну власт у виду Магистрата сачињеног од дванаесторице грађана и грађанки, право да донесе градски Статут и убира порез. По признатим правима и преузетим обавезама, Нови Сад се изједначио с осталим урбаним комунама Царевине, које су у то време из феудалне епохе полако прелазиле у грађанску.
Елибертациона повеља Марије Тарезије била је основ и услов привредног, културног и демографског развоја Новог Сада, а до ње су Новосађани стигли заједничким напором, без обзира на веру и нацију. Да ли су тада знали да ће малено насеље на месту некадашњег мостобрана Петроварадинске тврђаве постати готово полумилионски град, тешко је рећи, али да нису "одрешили кесу”, Нови Сад данас сигурно не би био један од регионалних центара и град с изгледном будућношћу.
Од 1998. године 1. фебруар се и званично обележава као Дан града, а грађанима и грађанкама заслужним за допринос и промоцију слободарских вредности, које су препознате као најзначајније обележје града и његових становника и становница, додељује се престижна "Фебруарска награда".