126 година од рођења Растка Петровића: Овог датума рођена је и омиљена српска песникиња

Растко Петровић, рођен је 16. маја 1898 (иако многи онлајн извори грешком наводе 3.март) у Београду, као девето дете цењених родитеља. Његов отац Димитрије Мита Петровић био је угледни историчар, члан Народне радикалне странке, наставник цртања чачанске реалке, а мајка Милева врло образована жена, учитељица, чији је ујак био Светозар Милетић, борац за национална права Срба у Аустроугарској монархији. На данашњи дан рођена је и Десанка Максимовић.

Растко је започео свој пут кроз живот у богатом окружењу образоване породице. Био је млађи брат познатих сликарки Надежде и Зоре, чије су га подршка и инспирација пратиле кроз формирајуће године.

Након турбулентних ратних искустава, која су га заједно са српском војском одвеле кроз албанску голготу, Петровић је започео дипломатску каријеру. Његова авантура наставила се у Француској, где је стекао диплому права на паришком универзитету. Од 1923. године, посветио се дипломатским дужностима, обављајући их у Риму и Вашингтону, где је, нажалост, и преминуо 1949. године.

Стваралаштво Растка Петровића

Петровићева литерарна заоставштина обухвата широк спектар жанрова, од поезије до путописа и драма. Ипак, његова поезија, посебно збирка "Откровење", истиче се као једно од најзначајнијих дела српске књижевности између два светска рата.

Његов роман "Дан шести" истиче се као импресиван приказ догађаја Првог светског рата, оплемењен драматичном нарацијом и фантастичним елементима ,који га чине незаобилазним штивом у европској књижевности. Од осталих дела, у сам врх књижевности уврштени су и роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка" и драма "Сибињанке".

Спомен-музеј Петровића

Иако је Спомен-музеј Петровића у Београду дочекао своје прве посетиоце 1975. године, његова судбина брзо се променила због недостатка финансијске подршке и лоших микроклиматских услова. Нажалост, само 11 година касније морао је затворити своја врата за јавност. Ипак, наслеђе Растка Петровића и Надежде Петровић живи даље кроз колекције Народног музеја у Београду, чувајући сећање на њих као изузетне ствараоце.

Музеј је постао део Народног музеја 1975. године захваљујући племенитом дару Љубице Луковић, сестре Надежде и Растка Петровића. Љубица је Музеју оставила своју имовину, укључујући породичну кућу у којој је Спомен-музеј отворен. Осим дела Надежде Петровић, Љубица је оставила и драгоцену колекцију слика из Расткове збирке, као и предмете из различитих култура које је он прикупљао. Легат обухвата и рукописе, цртеже, библиотеку, фотографије и успомене из живота ових уметника.

Најзначајнији део легата чине 30 дела Надежде Петровић и седам акварела Растка Петровића, заједно са радовима других познатих уметника. Међу делима Надежде Петровић су Баварац, Бетовенова маска, Калуђер, Шљивик у Реснику, Мод Алан, као и седам акварела Растка Петровића, Бекство у Египат, Предео из џунгле, Оријентална играчица. Издвајају се и дела предводника историјских авангарди: бакропис Пабла Пикаса Жена са књигом, цртеж Амедеа Модиљанија Женски акт, цртеж Жана Коктоа Скица, слика Моиза Кислинга Полуакт девојке, графика Жоржа Руоа Глава Ибија, акварел Огиста Родена Женски акт, цртеж Макса Ернста Први значајан разговор са Химером итд. Целокупан уметнички материјал, од укупно 64 дела, чува с у оквиру постојећих збирки Народног музеја.

Нажалост, због веома лоших услова у самој згради, Спомен-музеј је веома кратко био отворен за публику, до 1986. године. Фотодокументарни и студијски материјал, рукописна и књижна грађа из заоставштине Растка Петровића, чувају се тренутно у Документационом центру Народног музеја у Београду. Припрема се темељна обнова овог здања у Професорској колонији.

Растко Петровић напустио је овај свет 15. августа 1949. у Вашингтону, остављајући иза себе трајан печат у српској књижевности и историји.