САША ВАСИЋ: Има још увек нормалних људи којима је загрљај битан (ФОТО, ВИДЕО)

Саша Васић, један од најзначајнијих представника овдашње поп музике у другој половини деведесетих и почетком двехиљадитих, који је у мају синглом "Загрљај" најавио дискографски повратак на сцену, био је гост нашег портала на Сајму медија неколико часова уочи затварања овогодишњег Сајма књига. 

БИЉА КРСТИЋ ЗА СД: Квалитетном музиком се боримо против свега што није добро (ФОТО, ВИДЕО)

- Више сам ту концертно, а ево сад, после осам година, последњих шест месеци сам у студију. Радим нон стоп и, ако све буде у реду, у децембру излази мој пети албум "Загрљај", који ће се звати по већ познатом синглу. 

АНА СТАНИЋ ЗА СД: Свиђа ми се да сам акциона хероина и да се борим за женску ствар (ФОТО, ВИДЕО)

- Јесте. Има још увек нормалних људи којима је битан загрљај, као и добра музика. Срећан сам због тога, зато и радим нови албум. На њему ће бити осам песама. 

- Трудим се да на сваком албуму будем другачији - продукцијски, аранжмански. Наравно, ту је мој ауторски печат, само што пакујем све другачије, сходно времену у ком живимо. Ово је 21. век, треба да нам звучи музика тако, а не као пре 20 година. На албуму је доста свирано живо, имамо и гудачки квартет...

- Јесте. Радио сам музику и за неке документарне филмове, бавио се и примењеном музиком... Није уопште било да не радим, него, ја не волим да будем у медијима кад немам ништа ново да кажем. Сада ћу бити пошто је све ново (смех). 

- Мислим да је теже. Радим и за себе и за друге подједнако, али чини ми се да је већа одговорност кад радиш за друге, јер тај други очекује од тебе много тога више него што можда у том тренутку можеш да му даш. Зато се и трудим да... Ето, те песме које сам, конкретно, урадио за Марију, десило се да баш добро прођу, и да она са тим направи велику каријеру. Тако је и почела, на крају крајева, после је само наставила даље. Важне су песме. Само једна је у стању да промени све што може да се измени у шоу бизнису. Нећу да будем лажно скроман, мислим да сам јој дао најбоље песме које имам. Мислим да и она то зна, и више пута је то и рекла. 

- "Лијана" је једина сарадња са Корнелијем Ковачем, и то је песма у његовом фазону. Његов класик који остаје за сва времена. Необична је песма, радили смо је само нас двојица. Цела песма је клавир и глас. Људима се то допало, и мисле да је у питању моја "лична карта", а у ствари није. 

- Прво сам је ја снимио, а онда се, у наредних пола године, и он појавио. Мени баш није било јасно како се то све десило, али нисам хтео да правим никакав проблем. Ја сам то извео на свој начин, он на свој. Неком се допада више моје, неком његово. Најважније је да је добра песма. 

- Сад је, хвала Богу, све у реду. То ми је било на првом месту, све друго сам запоставио. 

- ОК је. Сваки дан га водим, доводим. Занимљиво је... Деца су несташна, поготово дечаци. Буде ту и понеки проблемчић, али то су све небитне ствари. Важно је да је здрав, да одраста у доброг и паметног дечака. 

- Не знам, је л' постоје уопште фестивали? (смех). У моје време... У моје време, к'о да сад имам 100 година (смех)... Они су у периоду '97, '98, '99, 2000. били велика ствар и велика част је била да се појавиш на таквом фестивалу као што је будвански. Искрено, никад нисам био фан фестивала, али се испоставило да су они добри за мене, за моју каријеру - да људи уопште чују шта радим и чиме се бавим. Тада није било интернета, Јутјуба... 

- Није се десило. Ја сам мирољубив човек, бавим се уметношћу. Глупо је да се један уметник бави скандалима. Мислим да нема потребе за тим, јер оно што ја кроз своју музику дајем - то је моја лична карта. Не могу ја сад да правим такву музику и да будем неки хулиган. Никад ме није ни занимало то. Бавим се собом и својом породицом. Не интересује ме шта други раде. 

- Ооо, супер, браво, браво. Сећаш се и тога... То је био можда и мој најсрећнији период у животу. Радили смо од '93. до, мислим, '96. Бавили смо се музиком коју приватно волимо, и покушавали да од тих песама направимо нешто друго, на свој начин. Било нас је деветоро у бенду, као путујући циркус, али од јако квалитетних музичара. Певачки смо били много јаки - уз Цецу и мене, ту је била и Гордана Свиларевић. Било је много лепо, али, у једном тренутку сам схватио да то није то што ја желим. Хтео сам да се бавим ауторством. 

- Тих година, у распаду система, ми смо, вероватно, били људима нешто што је лепо и важно. Сваког уторка смо свирали у КСТ-у и било је толико пуно људи... Излазили су, без обзира што је била беспарица. Тада, '93, '94, заиста је било јако лоше. 

- Некада сам стварно доста читао, али, у последњих седам година заиста не стижем да се бавим тиме. Пошто сам велики фан Достојевског који је, по мени, највећи писац свих времена, имам сад своју библиотеку и полако пакујем једну по једну књигу.