СРЦЕМ КРОЗ СРПСКИ БЕЧ: Нина и Славиша вас воде путевима Краља Милана, Вука и Доситеја

Нова епизода путописног серијала "Срцем кроз равницу" по први пут снимљена је ван територије Србије, у Бечу, културном језгру Аустрије и некадашњег аустро-угарског царства, где велики број Срба живи један другачији живот уз поштовање свих европских правила али чувајући као светињу своју културу обичаје и навике. Наш народ се овде интензивно дружи можда и више него што би то учинили у својим родним местима јер у суштини и овде таласи Дунава чине живот богатијим као и у срцу наше равнице.

Беч је увек атрактивна туристичка локација која не живи само од славне прошлости. Модерна архитектура, богата културна сцена и атрактиван ноћни живот чине додатак његовом шарму. 

Водитељски пар Нина Радуловић и Славиша Чуровић, разговарали су са амбасадором Републике Србије у Аустрији господином Небојшом Родићем о дипломатским односима између наше две земље, како изгледају путеви културе и о томе ко или шта је највећи српски бренд у Бечу. Посетили су и стан у ком је преминуо први српски краљ Милан Обреновић, кућу Вука Караџића и зграду у којој је живео и писао Доситеј Обрадовић. 
Обишли су и Дунавски торањ, Војни музеј, Бечку оперу, Музеј чоколаде...

Бечки универзитет иако изван граница наше земље, представља установу која је изнедрила готово сва значајна српска имена из научних области. У њему су живели и студирали сви значајни српски писци: Бранко Радичевић, Лаза Костић, Стјепан Митров Љубиша, Ђура Јакшић, Змај, Светозар Милетић, Јован Грчић Миленко, Петар Кочић. Ту су боравили и кнежеви Милош и Михаило Обреновић, Александар Карађорђевић и кнегиња Персида, црногорски господари - владика Петар Други Петровић Његош, кнез Данило, српски краљ Милан.

И бројни успешни људи свих професија који су потекли од Београда, Крагујевца, Суботице, Темишвара, Вуковара, Новог Сада… готово да се број не зна али оно што је сигурно обележило прихватање и плодоносни боравак у просветитељској средини Беча су Доситеј Обрадовић и Вук Караџић. Многи знаменити Срби тог времена живели су у Аустрији, а кнез Милош Обреновић их је све окупљао једном годишње на великој свечаности. Тим поводом је од чувеног аустријског композитора Јохана Штрауса Млађег наручио композицију, под називом „Српски квадрил“. Представљена је 1846. године на првом Светосавском балу у Бечу. Након стогодишње паузе, 1998. године поново се организује Српски бал под новим именом – „Светосавски бал“. То име носи и данас.

Богатство  једног града мери се разноврсношћу и великом понудом у најширем смислу те речи а кроз емисију „Срцем кроз равницу“ дотакли смо само делић оног што овај град нуди. Није чудно што је Марија Терезија овде отворила прву дипломатску школу, јер дипломатија чини односе међу суседима уређеним.  Србија у малом је оно што наша дијаспора и поред савладане „бечке“ школе гаји са великом емоцијом и то Европљане који нас препознају не оставља равнодушним.  Али једно је сигурно Срби се уз сву носталгију у Бечу осећају као код куће.

Не пропустите "Срцем кроз равницу" у Бечу, премијерно на програму Балкан Трип телевизије, вечерас од 20х.