КО ЈЕ ОТЕО НАЈВАЖНИЈИ ДЕО СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ? Тајна украдене 166. странице Мирослављевог јеванђеља!
"У осами библиотеке више није могао да издржи..."
Можда нисте знали, али у Србију никада није враћен један, иначе предивно илуминиран лист који је у 19. веку из Мирослављевог јеванђеља кришом истргао и однео у Русију кијевски епископ и љубитељ средњевековних рукописа Профририје Успенски. У оригиналном кодексу најдрагоценијег српског документа који се чува у Народном музеју у Београду још увек недостаје лист 166.
Фотографија представља познати детаљ са прве стране Мирослављевог јеванђеља, док она дну приказује обе стране овог, такозваног Петроградског листа, спојене на једној табли од слика које су потекле из дигиталне копије Народне библиотеке (она, нажалост, није више јавно доступна), а могу се слободно прегледати и преузети са сајта америчке Конгресне библиотеке (где се иначе чува једна од 300 копија фототипског издања јеванђеља), преноси портал Наука кроз приче.
Мада је цео рукопис преживео невероватну авантуру током 19. и 20. века, институције у Србији никада нису успеле да из Русије поврате и део који му недостаје. Када је 1845. године фолио 166 исцепљен из славног јеванђелистара, он је за светску баштину још увек био сасвим непознати рукопис.
Мирослављево јеванђење се, осим што спада у УНЕСЦО Памћење света, данас сматра и нултим спомеником културе у Србији. Као најлепши и без икакве сумње најзначајнији српски ћирилски споменик, оно није само сведочанство о почецима културе у Србији, него и више тога – својеврсни национални симбол.
Јеванђеље је написано 1180. године у Бјелом Пољу, у деценијама док је настајала држава Немањића. Драгоцени рукопис је заправо јеванђелистар, односно зборник текстова уређених не по књигама Светог писма, него сложених за боголсужења по датумима у календару.
ПРВА СРПСКА КРАЉИЦА: Ана Дандоло - владарка чију је душу прихватио анђео! (ФОТО)
Овде га је током посете духовне мисије из Кијева запазио кијевски архимандрит Порфирије и како се наводи у већини прича "у осами библиотеке није могао да се суздржи" и исцепао је један лист, за датум 20. јануар. На овом фолију нацртана је илуминација која представља Вавилонску блудницу која илустрије причу о Јовану Ксртитељу.
Порфиријева крађа, међутим, одиграће важну улогу у историји Јеванђеља. Након што је изложен у Кијеву, лист су запазили руски, а потом и светски стручњаци за средњевековне рукописе. Међу њима и управник Народне библиотеке у Београду, Љубомир Стојановић који је посетио Кијев 1876. године и тада на изложби видео овај лист, а потом уз много невоља почео истраживања рукописа у Хиландару и проширио вест о његовом постојању у Србији. Стојановић му је и дао име Мирослављево јевнађеље.
СТРАШАН ЖИВОТНИ ИСХОД несуђеног краља Србије - Вукана Немањића!
Јеванђеље ће хиландарски монаси поклонити краљу модерне српске државе, Александру Обреновићу, а оно ће преживети невероватну судбину – након Мајског преврата, привремено ће нестати из дворског сефа, потом ће током Првог светског рата путовати у једном завежљају који су двојица војника кроз Албанију чувала спавајући на њему, путоваће на Крф и биће скриван у депоима, сефовима, трезорима. Мада су Немци интензивно трагали за њим током Другог светског рата биће закопан у олтару једне цркве и тако сачуван.
У међувремену, фолио 166 је остао у Русији и стигао у колекцију Успенског у Руској националној библиотеци у Санкт-Петерсбургу, где је данас заведен као "Лист из Мирослављеваог јеванђеља Ф.П.И. Но 83", али се најчешће назива Петроградски лист. Поред овог драгоценог документа у истој библиотеци се налази још 360 других средњевековних рукописа из Србије, које Руска федерација не намерава да врати у земљу порекла. Неки медијски написи за такву ситуацију окривљују ни мање ни више него – Вука Караџића.
ГОЛА ПРОТЕРАНА ИЗ СРБИЈЕ: Евдокија Анђел - прелепа, неверна, грешна и шугава...
С обзиром на значај који има, 160 година након што га је Успенски прокријумчарио из Хиландара, Петроградски лист је на кратко 2015. године био упућен у Србији. Тада је у оквиру једне изложбе био приказан публици у Музеју Вука и Доститеја у Београду, али је потом однет назад у Русију.
Три године касније, у Србију долази директор поменуте Руске националне библиотеке, Александар Ивановић Вислиј који уз пригодне свечаности Србији предаје – дигиталне копије, односно фотографије отетог рукописног наслеђа. Међу тим сликама би требало да су и фотографије листа 166, мада су оне, као што се види на фотографији, већ доступне на интернету.
Није познато када ће сам Петроградски лист бити враћен у земљу.