Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ТЕШКА СУДБИНА ПОКОЈНЕ ГЛУМИЦЕ: Са братом Бором Тодоровићем чешће гладни него сити (ФОТО)

19.08.2016. 12:34
Пише:
Србија Данас
Bora Todorović i Mira Stupica
Бора Тодоровић и Мира Ступица / Извор: Фото: Танјуг/СД инустрација

"Нема хране, нема дрва. Увече кад лежемо ми се облачимо."

Славна српска глумица Мира Ступица преминула је данас у 94. години.

Рођена је као најстарије дете Радомира Тодоровића из Орашца и Данице рођене Станишић из Ливна. Њени родитељи су у то време као професори гимназије радили у Гњилану. Породица се касније преселила у Горњи Милановац где јој је отац умро 1932. године. Мајка је потом добила посао у Аранђеловцу где се породица преселила. Осим Мире имали су још два сина која су умрла као деца и још једног најмлађег, касније познатог глумца Бору Тодоровића.

У својим мемоарима, покојна глумица је описала тежак живот и немаштину у којој су се налазили она славни Бора Тодоровић.

Mira Stupica
Мира Ступица / Извор: Танјуг

Брат и сестра Бора Тодоровић и Мира Ступица провели су окупацију Београда током Другог светског рата у Београду. Иако је Бора тада имао свега 11. година, морао је да краде како би прехранио своју породицу.

Чешће гладни него сити, сналазили су се на различите начине како би преживели. Убрзана школа одрастања оставила је последице на лицима и душама ових глумачких легенди.

- Маму су отпустили. Кућа је била растресена од бомбардовања, кроз рупе на регастовима улазили су хладноћа и снег. Нема хране, нема дрва. Увече кад лежемо, ми се облачимо: капуте, шалове, чарапе, па чак и рукавице. А нас троје се у нашој муци чак и засмејавамо. Бора тражи да онако у мраку играмо слово на слово, и то само о храни. Наше жлезде би прорадиле и дуго нас је у ноћ мучила глад. Бори је била једанаеста, а мени седамнаеста кад је он одлучио да буде глава породице. Склепао је неку даску са точкићима и упутио се на Железничку станицу Београд да буде носач и да нас својим радом храни - присећала се Мира у својим мемоарима.