"Ви и ја волимо хепиенде" Ведрана Рудан прославља Осми март са Београђанкама и Београђанима
Прелеп повод за дружење.
Међународни дан жена, осми март, само што није. Многим дамама овај празник прође у знаку цвећа и романтичних вечера, али ове године може проћи и у знаку књиге.
Овај пратник ће у Београду обележити и хрватска списатељица, Ведрана Рудан. Наиме, књижевница ће прославити Осми март у Београду, тачније у Великој сали СКЦ-а, где ће, с почетком од 18 часова, представити књигу "Црнци у Фиренци".
Дивне вести за све обожаватеље Екатарине Велике - Ремастеризован звук њихове најпопуларније песме
Чувени музичар доживео НАЈГОРУ ТРАГЕДИЈУ, а онда је написао песму кроз коју је избацио ПАТЊУ - Болна прича стоји иза популарне нумере
Удовица Жарка Лаушевића се појавила на пројекцији његовог последњег филма - он није дочекао да одгледа ову улогу
У роману „Црнци у Фиренци“ Рудан је, пратећи ријечку породицу која се тешко носи са егзистенцијалним проблемима, донела узнемирујућу причу, без обзира на то што је често праћена смехом. Сви ликови у роману износе своју верзију личне и породичне драме – отац је изашао из рата с дијагнозом ПТСП-а, мајка ради као кућна помоћница у Италији, кћерка је трудна и размишља о абортусу, син се вратио из Америке, где је оставио жену и дете јер не може без хрватског заласка сунца…
На промоцији у Великој сала СКЦ-а 8. марта, поред Ведране, говориће и Татјана Њежић, новинарка и публицисткиња, и Јасмина Радојичић, уредница књиге, саопштено је из Лагуне.
Рудан је признала да, кад је 2006. написала ову књигу, била је у паници, превасходно због тога хоће ли време прогутати тему с којом се ухватила укоштац.
– Мржња међу Србима и Хрватима у нашим и српским медијима још увек је била „врућа роба“ иако је од рата прошло 11 година. Беда је била огромна, људи су бежали из Хрватске тражећи место под сунцем изван рупе у којој су трунули. Црнци у Фиренци туристима су продавали кишобране и кад је био сунчан дан. Сиротиња никад не губи наду у боље сутра.
А те 2006. године Рудан је, како се присетила, бесомучно лупала по тастатури убеђена да време не ради за њу.
– Наши су нам политичари тако страствено обећавали светлу будућност да сам и ја насела. Додуше, нико нам није рекао да је рат завршен, дапаче, говорили су нам да су ране „свеже“ и да никад не смемо заборавити што нам је непријатељ учинио. Никад, никад, па ни онда. За црнце у Фиренци није их било брига. Ништа се није променило. Писац у мени је сретан. Није га прегазило време. Ја, људско биће, волела бих, ја сам се надала, ја сам била сигурна да ће ове 2024. све бити другачије – навела је Рудан.
„Црнци у Фиренци“, по речима ауторке, није књига о црнцима у Фиренци, већ о црнцима ма где били, о црнцима који никад неће престати бити црнци...
- Је ли ово тужна књига? Није, јер је ауторка била глупа до пакла, па се зајебавала док је ово писала. Данас ми ништа није смешно, али ми је ипак драго да је опет међу вама књига коју сам писала с радошћу и огромном надом да пишем о времену које ће нестати. Ви и ја волимо хепиенде. Зато ћу вам открити крај. Главни ликови ће преживети.
Србија Danas/nova.rs/Prenela С.С.