ФИЛМСКА КРАЂА У БГ-У: Натерао сам да врате робу, а после их НАГОВОРИО да поново дрпе! Све због ЈНА!

Робин Худ је крао од богатих и давао сиротињи. Већина каже да он заправо и није био лопов. Међутим, да ли се то исто може рећи за момка из Београда који је првобитно вратио све што су он и његови ортаци "попајали", да би сутрадан обавио пљачку у великом стилу?

У оба случаја, и кад је кварио лоповске намере, али и кад је пустио леву руку да се увуче у десни џеп, он је био вођен – моралом. Звучи чудно, али то је заиста тако.

- Тог јутра сам на пијаци на Бановом Брду са два другара куповао робу из рахметли нам ЈНА код сиромашно обученог чиче. Чули смо да он на Раковици ваља војне мајице, подгаће, торбе, шаторска крила и ашове за мале паре, а нама је баш то требало. Било је тамо свега: и двогледа, ножева, завоја, јакни, униформи, панталона, чарапа, чутурица, опасача… Само пушака и топова није било – за Србију Данас описује Иван Л. са Звездаре своју узбудљиву јулску авантуру и додаје да је одвојио две торбе, неколико мајица и подгађа и шаторско крило за које је платио 1.500 динара.

Било му је чудно што су његови пријатељи одмах узели његов пазар који је био спакован у две торбе, мада му је одговарало да не носи ништа у рукама. Када је и двојац завршио са "шопингом", запутили су се до паркинга по кола. Пајташи су му успут добацили, отворивши његове торбе: "Макнули смо матором двоглед, компас, два ножа, две чутуре и три ашова! И још неколико мајица…"

- Схватио сам да су искористили непажњу продавца док сам се ја ценкао са чичом око робе. Баш као што то раде профи лопови: док један заговара, други дрпише. Било ми је жао маторог јер је деловао веома сиромашно, те сам их наговорио да вратимо украдено. Нисам неки посебно добар човек, али волим да за мене мисле да сам добар. Сад је и мој ред дошао да будем профи. Преговарао сам са старим око наводне куповине "на велико", за 10 шаторских крила, а моји лопови су поништавали минули рад. После су ми у колима рекли да више никад неће да ме воде у пазар – наставља у даху Иван.

Међутим, онда му је кроз главу прошло да је његов "ћале" робијао због крађе кад је он имао само три године. Каже, проверио је потом, наместили су му злотвори док је радио на пумпи. Због тога је Иван  после имао проблема кад је хтео да се запосли у војсци коју и сам воли.

- Безбедоносна провера није шала! Јер ни крађа није шала! Народ је војска и војска служи народу! А ко је овде заправо лопов? Па матори који ваља крадену опрему из наше ЈНА. Знам ја да није он највећи злотвор, да је сирома, али и мој отац носи сиромашну одећу па не краде и фино диринчи да заради лову. Чуо сам да неки ромски лопови не мажњавају само у цркви и у пчелињим кошницама. Сујеверје, шта ли је већ! Е, и ја сам сујеверан – не дам на војску! Она је светиња – дознајемо полако из Иванове приче детаље о пакленом плану за "освету".

Тројка је у колима убрзо направила договор да понове "шопинг" и сутрадан и да опељеше "маторог крадљивца и дилера војне опреме". Иван пристаје да поново заговара чичу са раковичке пијаце, док друга двојица маришу. Услов је био само један! Али у стилу правих сладокусаца…

- Извадио сам плајваз и на парчету папира написао: "Поздрав из ЈНА!" Да зна матори да нисмо дрпили само да бисмо дрпили. Пардон, ја не у потпуности, а ортаци делимично. Све и да не зна чича, знам ја зашто сам то урадио. А и некако је филмски, с душом! Знам да звучи контрадикторно, јер ми смо ипак украли од лопова и то не да бисмо дали сиромашнима или да бисмо вратили власницима. Али ја мислим да је украдена роба као енергија: не може се уништити, нити настати ни из чега, већ може само да прелази из једног облика у други. А што се мене тиче, војна опрема боље да стоји раздељена у народу (макар и ситнолоповском попут нас), него код "макроа" који је навелико покрао српске касарне уз помоћ још већих лопова који су му то омогућили – завршава Иван Л. своју причу уз констатацију да се не каје што је украо.

Него, да ли је он заправо лопов? Чињенично – јесте свакако! Али, безобразне речи нису увек безобразне, па ваљда ни свака крађа не мора нужно да буде лоша. Или мора?