Пацифичко „острво отпада“ расте незаустављиво, копно још у горем стању

Ова „плутајућа депонија“ од 1945. године увећавала се чак десет пута сваке деценије, а данас заузима око 1,6 милиона квадратних километара, што је приближно површини Алжира, десете највеће државе на свету.

Отпад који чини ово острво састоји се претежно од микропластике, ситних делова боца, амбалаже, кеса и других пластичних фрагмената величине нокта. Укупна маса смећа процењује се на око 120.000 тона. Када се та количина распореди на целу површину, густина отпада на први поглед не делује алармантно - свега четири пластична комадића по кубном метру океана. Међутим, стручњаци упозоравају да је кључни проблем брзина раста, која је експоненцијална и дугорочно катастрофална.

Ако је стање овакво у мору које нам се и даље чини релативно чистим, каква је тек реалност на копну, где се у многим деловима света смеће гомила до тачке неподношљивости? Посебно тешка ситуација забележена је у сиромашнијим земљама, које у покушају да сустигну развијене економије производе огромне количине отпада.

У тој трци за профитом, растом БДП-а и брзом индустријализацијом, жртвују се основни еколошки стандарди, а последице постају све видљивије - загађена земља, вода и ваздух, као и све мања могућност за здрав и достојанствен живот.

Аналитичари упозоравају да проблем пацифичког острва смећа није изузетак, већ упозорење: оно што данас плута океанима, сутра ће у још већим размерама остати на копну - као трајни доказ цивилизације која је занемарила границе сопствене планете.