КАРИ НАЈАВИО КРАЈ: "Живот није бајка..."

Велико је питање да ли би Пешић остао на клупи све и да је Србије освојила злато с обзиром да је недавно напунио 76 година и да је време да се пронађе млађе и дугорочно решење. 

Трофејни стручњак ће отићи са клупе, али ће имати једну нову и веома важну улогу. 

Још увек актуелни селектор је истакао да му је била велика част да предводи национални тим који је у другом мандату довео до светског сребра и олимпијске бронзе. 

- Била је привилегија бити селектор репрезентације Србије и тренирати и водити најбоље српске кошаркаше. Преузети одговорност и доносити одлуке, када водиш репрезентацију Србије, јесте велики изазов. Увек сам се трудио да професија и струка доминирају на путу до успеха. У будућности желим да и даље своју професионалност, стручност и посвећеност ставим на располагање председнику Човићу и читавој нашој кошарци. Међутим, дошло је време да се пронађе нови тренер који ће бити у стању да настави оно што смо започели у претходном периоду - почео је Пешић.

Затим је нагласио да ће учествовати у избору свог наследника и пружити пуну подршку ономе ко дође.

- Са друге стране, обећао сам Човићу да ћу апсолутно све урадити да испуним до краја улогу коју ми је доделио у избору новог селектора, а то ћу обавити, као и увек до сада, професионално, стручно и одговорно. Новом селектору пружићу апсолутну подршку, помоћ и сва своја искуства из претходног периода. Српска кошарка има неколико важних и пресудних тема за будућност о којима треба разговарати да би се успоставио систем и правила примерена садашњем времену. Савез са својим органима мора да настави да проналази начине за сарадњу са клубовима, која треба да се развија континуирано, свакодневно, кроз званичне и незваничне контакте најодговорнијих. Сада, још више после толико година, постајем свестан да ту врсту сарадње, поред свих покушаја са моје стране, не може да реши један човек, тренер.

Говорио је и о томе како гледа на своје одлуке.

- Кад се пењеш на бину, онда зависиш од онога ко те је позвао на бину. Кад силазиш са бине, ти сам доносиш одлуку. Према томе, све одлуке које сам доносио, донете су свесно, професионално и стручно. Да ли је нешто могло да буде боље? Наравно, увек може боље.

Дотакао се и атмосфере на припремама и самом првенству.

- Прва импресија је да је атмосфера између играча, стручног и медицинског особља била веома добра, позитивна, са пуно емпатије и разумевања за неке играче који су дошли на припреме с последицама дуге сезоне, пре свега мислим на незалечене повреде. Током припрема одигране су утакмице са противницима различитог квалитета и, захваљујући континуитету и уиграности из претходних година, не само да смо побеђивали и освојили два турнира, на Кипру и у Немачкој, већ смо играли и веома квалитетно. На почетку ЕП наставило се у истом ритму као у утакмицама из припремног периода.

Анализирао је и кључне тренутке у Риги.

- У утакмици са Португалијом, коју смо схватили као припрему за следећу, у то време најважнији меч, против домаћина Летоније, било је превише калкулација и импровизације. Ипак, та утакмица је добијена. Победили смо, али смо због повреде изгубили капитена Богдана до краја турнира. Од те утакмице па све до краја, играчи су могли својим квалитетом да надокнаде његов изостанак, али су континуирано, због повреда и болести, били неспособни да то ураде. Победили смо Летонију. Са Турском смо одиграли на добром нивоу, била је то веома квалитетна утакмица. Нажалост, због повреда смо изгубили Аврамовића и Вукчевића. И поред велике жеље Гудурића и напора медицинског тима, то није дало резултате, тако да он до краја првенства није могао да игра на свом нивоу.

Пешић се посебно осврнуо на пораз од Финске у осмини финала.

- Када изгубиш утакмицу од противника по имену Финска, онда је то за ширу јавност и наше навијаче скоро невероватно. Али, то је једна утакмица у којој немаш право на поправни. Против противника који је, како видимо, стигао до борбе за медаљу. Увек сам се трудио да професионализам и струка стоје изнад свега, а када се доживи неуспех, онда се наравно питаш да ли су постојали неки други путеви до успеха.

Подсетио је и на своју познату реченицу да „живот није бајка“.

- Та реченица, живот није бајка, изашла је из мене после вишедеценијског тренерског искуства. То значи да није све мед и млеко. Ми у Србији, који волимо спорт, а посебно кошарку, требало би да размишљамо на који начин да се мењамо. Пре свега они који креирају јавно мњење.

Говорио је и о притисцима и критикама које је доживео.

- Без адекватне стручне анализе, разни, назови стручњаци пласирају у јавност да је успех само злато, а вероватно би сваки други успех, освајање сребрне или бронзане медаље, био неуспех. Нема аналитичке, објективне и стручне процене квалитета наших противника. Нажалост, успешни стручњаци и бивши врхунски играчи не добијају прилику да креирају јавно мњење. Углавном они неуспешни, који немају капацитета да креирају позитиван приступ, баве се само неуспехом и утркују се у томе ко ће боље да критикује, омаловажава успешне и измишља њихове изјаве. Ти неуспешни аналитичари, стручни консултанти и „твитер новинари“ не могу чак ни на аналитички начин да објасне успех, а такође ни неуспех.

Посебан део интервјуа посветио је свом опроштајном говору играчима.

- Када долазиш да будеш тренер репрезентације, не одлучујеш само ти, већ пре свега, у овом случају, одговорни у КСС. Ја не одлучујем ко ће да воли српску кошарку и репрезентацију, али одлучујем о томе где ћу да будем и шта ћу да радим. Моја комуникација са играчима увек је била до краја отворена, уз апсолутно узајамно поштовање. Када се изгуби, десило се. Како даље? Не смеју се пореметити међуљудски односи. Ти односи морају сваког дана да се негују и тренирају. Тако се гради и развија екипа, без обзира на успехе или поразе. Пре него што смо се растали рекао сам им: када победите, онда добијете честитке, пре свега од најближих, а када изгубимо и не остваримо наше снове, ја вас и даље прихватам као своје пријатеље и никада вам ништа нећу замерити, јер знам да сте желели најбоље. Рекао сам им и то да је тешко носити одговорност и притисак јавности који се ствара пред овако значајна такмичења, али да тај притисак има и позитивних страна. Он те тера да боље тренираш, да повећаш посвећеност и одговорност према себи и екипи. За крај сам им поручио да када следећи пут буду позивани, морају да знају, када заврше своје обавезе према клубовима, апсолутни приоритет треба да им буду њихово здравље и посвећеност репрезентацији Србије.

- Они су устали и аплаудирали овим мојим речима.

Говорио је и о томе шта значи правити велике тимове.

- Ако желите да радите велике ствари, то не треба и не може бити лако. Зато не треба превише причати о резултатима, већ се оријентисати на постављене задатке у том процесу ка циљевима. Искуство ме је научило да су и реални циљеви тешко оствариви. Поносан сам на тај процес који није био лак. Кључ је био да убедим играче у оно у шта ја верујем. Одувек сам био свестан да је тренер ту због играча, а не они због њега, као и да тренер никада не сме да буде изнад екипе; али и да играчи знају да постоји само један кога треба да прате, а то је тренер. Ако се ту направи баланс, онда је процес до циља једноставнији. Комуникација није да тренер прича, а остали слушају, већ да тренер прича, али и да слуша шта играчи имају да кажу, да постоји међусобни фидбек. Само тако.

На крају је говорио о будућности репрезентације Србије.

- Оно што сам рекао после Париза мислим и сада: направљена је екипа која има огроман потенцијал за наредни олимпијски циклус до Лос Анђелеса 2028. Уверен сам да су наши играчи и после Риге гладни успеха и доказивања на наредним такмичењима. Видим то на њиховим лицима. Приоритети се мењају, па ће на тај процес сигурно утицати и њихове клупске обавезе. Играчи су показали своју приврженост националном тиму. Показали су да у својим каријерама ипак имају два тима: један где зарађују новац, и други, тамо где им је срце и где играју са посебним жаром, а то је репрезентација Србије. У овом олимпијском циклусу морамо да будемо свесни да је неопходно да се мењамо и прилагођавамо времену у којем живимо - рекао је Пешић за "Политику".