ТЕОДОСИЋ МЕЊА ПЕШИЋА НА МЕСТУ СЕЛЕКТОРА СРБИЈЕ?! "Има све квалитете потребне да постане велики тренер"
Кошаркашка репрезентација Србије доживела је дебакл на Европском првенству. Упркос улози главног фаворита, завршила је такмичење у осмини финала.
Бољи од наших момака били су Финци и тако приредили једно од већих изненађења турнира, вероватно и највеће.
Главни кривци? Па има их доста, а један од њих је засигурно Светислав Пешић, који је на излазним вратима и питање да ли ће му бити продужен уговор који истиче 30. септембра.
Израбрати новог селектора не би требало да буде огроман проблем у земљи кошарке каква је Србија, али за избор новог човека на клупи у игру улази доста фактора, многи који немају ни везе са знањем и искуством, па је тако велико питање кога ће КСС изабрати.
Свако има своје фаворите, а у јавности се помиње чак и неколико кошаркашких имена која немају искуства у тренерском послу. Један од њих је бивши капитен националног тима Милош Теодосић, који је недавно завршио са играњем кошарке.
О њему као потенцијалном тренеру је причао Костас Папаниколау, некадашњи саиграч Теодосића.
- Имао сам задовољство да играм са Милошем некада давно. Он је јединствен кошаркаш, и када је у питању читање игре, зна како да извуче најбоље из свих саиграча, али и најбољу одлуку за себе. Његов посебан начин размишљања о томе како се игра кошарка учинио га је оним што јесте – великаном - почео је Папаниколау причу за Меридиан спорт.
Папаниколау би желео да се бивши плејмејкер окуша као тренер.
- Каријера коју је имао била је изузетна, он је заиста прави „генерал на терену“, и све те ствари заједно могу да га учине изузетним тренером. Он види ствари на терену које већина нас не може да види или да препозна у том тренутку. Такође, зна да комуницира са саиграчима, што је веома важно и за тренера. Мислим да има све квалитете потребне да постане велики тренер, а на њему је да одлучи да ли то жели или не. Али сигурно је да је добро за кошарку да неко као Милош остане близу игре – не само за српску кошарку, већ и за европску. Када легенде остану укључене у спорт, то је добро за игру и њен развој.
Период у Олимпијакосу са српским кошаркашем је оставио и више него снажан утисак на искусног кошаркаша.
- Највише ћу памтити његову свест о игри, осећај где се сви налазе и коме је потребна лопта. То је његов заштитни знак. Али оно што сам рекао раније – начин на који је читао сваку ситуацију на терену, ситнице које је могао да разуме. То је било на потпуно другом нивоу. Читао је одбрану, пратио дефанзивца и слао додавање у складу са тим, а не унапред замишљеном саиграчу. То је јединствено, посебно. Заиста сам благословен што сам имао прилику да делим терен са њим и да постижем лаке поене захваљујући његовим креацијама - закључио је Костас Папаниколау за Меридиан спорт.
