Благојевић најавио "дане победе"
Тренер Партизана Срђан Благојевић осврнуо се на актуелни моменат у Партизану, на све до сада урађено, као и планове црно-белог тима за будући период.
У подкасту "2×45" Mozzartsporta најпре је говорио о ономе што ће се десити следеће, а у питању је 80. рођендан Партизана који ће бити прослављен утакмицом против Војводине на стадиону у Хумској.
- Изузетно ми је драго што ће прослава десити на стадиону, а не негде у гламурозном хотелу. То је све у складу са путем којим идемо, где постоји снажна веза између играча, навијача, и свих оних који воле Партизан. Надам се да неће да буде свечарска, ревијална утакмица, него права такмичарска у којој имамо задатак да наставимо ово што смо радили до сада. Иако волим да свратим до црно-белог бутика, још нисам одлучио шта ћу обући. Имамо и договор са навијачима који ће свратити у 'Земунело' како би презентовали специјално спремљене мајице за 80. рођендан. Изабраћемо нешто прикладно. А што се тиче песме, највише ми се свиђа нумера ’Враћају се дани победе’. Док се возимо аутом, моја ћерка воли да је пусти онако до даске. Порука те песме и и мелодија ми се највише свиђају - рекао је Благојевић.
Затим се осврнуо на досадашњи свој рад у клубу, који је почео у јануару 2025. и притом је цитирао Пепа Гвардиолу.
- Сложено је анализирати све што се дешавало и реално проценити шта смо урадили, али могу са сигурношћу да кажем, ако узмемо почетну тачку са које смо кренули и све турбуленције које смо имали успут, да смо прешли значајан пут и због тога ћу дати себи за право да га посматрам успешним. Дужни да се мењамо уколико желимо да напредујемо. Пеп Гвардиола је изјавио да је учење као веслање узводно, ако у једном тренутку престанете, враћате се назад. Зато сваку ситуацију на терену, око њега, у свлачионици или јавности посматрам као прилику да нешто научим.
Не скрива да је био веома скептичан приликом свог доласка у Партизан.
- То што је јавност била скептична је нешто што ме прати од почетка моје каријере и на то сам навикао. Не могу да кажем да ми смета, али сам се навикао и прихватио као саставни део мог пута у послу којим се бавим. И дан-данас чујем коментаре људи који се питају да ли он може више. Јасно ми је да су људи очекивали неко велико име, пре свега фудбалско или неку легенду Партизана, јер од тренера који нису били играчи Партизана, само су били Марко Николић и Мирослав Ђукић, пре мене били на овом месту. Сви остали су бивши играчи Партизана, осим странаца.
У сленгу су млади момци које предводи назване "Партизанове бебе" или "Благојевићеве бебе".
- Пре неки дан сам седео са једним колегом, пријатељем који је летос био на Златибору и посматрао тренинге Партизана. Испричао ми је да је у једном тренутку поред њега био отац са дететом, па га је питао: 'Tata, је ли ово прави Партизан?' А он му је одговорио: ’Ма, вероватно су то нека деца, неки омладинци“. Од те фазе смо дошли дотле да се сад анализира да ли смо могли нешто боље да урадимо и да победимо Звезду’. Не могу да кажем да смо у том моменту кренули са идејом у којој смо сада, да идемо све са младима и то је то. Наравно да је постојала идеја да се доведу и неки старији играчи, бивши играчи Партизана, па је била идеја да се можда доведу странци који би по нашој процени могли да донесу неки квалитет више, али како је време пролазило схватили смо сви заједно да Партизан није у могућности да доведе то што жели. Кад је већ тако, хајмо онда да додатно форсирамо младост, која јесте била замисао на почетку.
Каква год ситуација била у Партизану, борба за трофеје је неминовна.
- У генетском коду Партизана је борба за трофеје. Да ли је реално? Јесте! Тешко? Јесте. Имати оволику групу младих играча на терену и јурити трофеје је тешко. Претпостављам да нико не жели да све проблеме са којима се клуб суочава узима себи као евентуални алиби за неке неуспехе, тако да идемо сви заједно, сваку у свом делу посла, даје максимум и идемо ка напред. Напредујемо и надамо се да ће бити сваким даном све боље. Јер наду нико не може да нам одузме - рекао је Благојевић и подвукао поруком за играче:
- Морају да се доказују. Апострофирам стално у разговору са њима, да да би се нешто звало квалитетом мора да има континуитет. Значи, мора се понављати из недеље у недељу, јер повремено може свако, а стално могу само добри.