ЏАЈА О ПОКОЈНОМ "КАЈЗЕРУ": Изазивао је већу пажњу од политичара, глумаца, музичара...
Преминула је једна од највећих легенди у историји фудбалске игре.
Председник Фудбалског савеза Србије Драган Џајић огласио се на званичном сајту ФСС поводом смрти Франца Бекенбауера.
Матићу не дају да пређе у други клуб, хоће да заврши каријеру?
Говорио је Џајић бираним речима о фудбалској легенди и присетио се њихових сусрета и времена када је Бекенбауеров син Штефан био на проби у Црвеној звезди.
- Франца сам упознао у Рио де Жанеиру 1968. године, када смо заједно наступали за Тим света у једној ревијалној утакмици. Имао је тада свега 23 године, али је већ био велико име европског фудбала и привлачио је велику пажњу јавности. Сећам се да ми је поклонио сат и торбу, оставио је на мене изузетно снажанм утисак. На терену је био господин у копачкама, у сваком смислу речи. Фер и коректан према противнику, правичан, достојансвтен, никада ружна реч у правцу судије. Приступом, ставом и понашањем одскакао је од свих других играча. Исти је такав био и ван терена, прави џентлмен - присетио се Џајић за сајт Фудбалског савеза Србије.
Срели су се Џајић и Бекенбауер и на Светском првенству 1974. године:
- Тада је већ био прва звезда репрезентације и један од најпопуларнијих спортиста на свету. Ниједна телевизијска емисија у Немачкој није могла да се замисли без неке његове изјаве или присуства уживо у студију. Нећу претерати ако кажем да је изазивао више пажње од било којег политичара, глумца, музичара или неких других припадника јавног живота. Сва та популарност није нимало утицала на његово понашање, био је савршено нормална особа са којом сте могли да разговарате као са на најбољим пријатељем - каже Џајић.
Сећања иду и даље:
- Сећам се кад му је син дошао на пробу у Црвену звезду, одиграо је само једну контролну утакмицу и није потписао уговор. Франц је у то време био у стручном штабу Олимпика из Марсеја и дошао је у Београд да испрати утакмицу Црвене звезде и Хајдука, како би видео на делу своје противнике у финалу Купа шампиона. Сели смо и ја сам му објаснио да његов Штефан не би имао места поред Милета Белодедића, да је боље за њега да потражи шансу у некој другој средини. Наравно, прихватио је то на најнормалнији начин. Не зна се да ли је био бољи као фудбалер, селектор или функционер - испричао је Џајић и закључио:
- „Што се мене лично тиче, памтићу га пре свега по подвизима у копачкама. Направио је револуцију од улоге либера и заслужено стекао статус иконе светског фудбала. Знао сам да је болестан, али ме је вест о његовој смрти веома потресла.