ГОЛ ПОСЛЕ КОЈЕГ ЈЕ ЗАПЛАКАО ЦЕО ЈНА: Затресао мрежу, па прославио погодак као трагично настрадала легенда црно-белих (ВИДЕО)
Дрес Партизана су кроз историју носиле многобројне легенде, али мало кога су навијачи црно-белих обожавали као што је то био случај са Драганом Манцеом. Нажалост, сјајни голгетер је трагично настрадао у саобраћајној несрећи 3. септембра 1985. Гробари посебно памте утакмицу која је одиграна само неколико дана после његове смрти и гол који је постигао Љубомир Радановић
Манце је изгубио живот журећи на тренинг, а наводно је приликом вожње избегао дечака који је истрчао на аутопут Нови Сад-Београд.
Нагло је скренуо, ударио у ивичњак, а потом и у бетонску конструкцију.
Чим је чуо тужну вест, тадашњи тренер Партизана Ненад Бјековић је прекинуо тренинг и бризнуо у плач заједно са играчима.
Два дана након несреће, чувени голгетер је сахрањен на Новом Гробљу у Београду, а према неким информација на сахрани је било преко 30.000 људи.
Подигнут му је споменик у природној величини, а представљао је препознатљиву Манцеову прославу гола приликом које је он клизао травом на коленима уз руке подигнуте у вис.
Прва утакмица после поменуте несреће одиграна је 8. септембра, а Партизан је на стадиону "ЈНА" дочекао Приштину.
Испоставиће да је то била једна од најемотивнијих утакмица у историји црно-белих.
Меч је почео минутом ћутања, а Гробари су желели две ствари: победу и гол у Драганову част.
Видело се да су били одсутни са терена и да их је све јако погодило оно што се десило њиховом великом пријатељу, али успели некако да сломе отпор ривала.
Бункер гостију је пробио човек са којим се Драган скоро па и највише дружио.
У питању је Љубомир Радановић који је после корнера за црно-беле ухватио волеј на пеналу и послао лопту у мрежу.
Погодак је прославио баш на начин како је то радио и Манце, клизајући коленима по трави, а потом су га опколили саиграчи и сви су заједно кренули да плачу.
Понешен овим емотивним тренутком, деловало је да читав стадион лије сузе, а Манце је могао да почива у миру након што су га играчи и навијачи испратили на најбољи могући начин.
Драган Манце рођен је у Београду 26. септембра 1962. године и живео је у Земуну са оцем Фердинандом, мајком Душанком и млађим братом Гораном. Био је неожењен, а забављао се са некадашњом југословенском рукометашицом, Емилијом Ерчић.
Фудбал је почео да игра у Галеници, садашњем ФК Земун још од петлића. Са 17 година је постао првотимац, а потом је уследио прелазак у Партизан. За црно-беле је одиграо 279 утакмица и постигао 174 гола и освојио је шампионску титулу у сезони 1982/1983. Забележио је и четири наступа за репрезентацију Југославије.
Погинуо је у саобраћајној несрећи на путу Београд-Нови Сад, на делу који пролази кроз Земун, у својој 23. години.
По њему је названа једна улица недалеко од стадиона Партизана, а након нешто више од две деценије после његове смрти снимљен је документарни филм који је креирао Александар Пауновић.
