"МОЈ ЖИЛЕ": Феђа Дудић се емотивном поруком опростио од Жижовића

Игра судбине је хтела да Жижовић на клупи Радничког наследи великог пријатеља Дудића, који је са успехом предводио Крагујевчане и изборио пласман у Европу.

После сазнања о Жижовићевој смрти, Дудић се у емотивној поруци опростио од свог колеге и пријатеља.

- Е мој брате, не знам шта да напишем у овим тренуцима... Тешко ми је, као да сам изгубио некога свог рођеног. Недостајаће ми наши разговори, кад се чујемо па кажеш: 'Шта има, бруда?', а онда наставимо о фудбалу, фудбалу и опет фудбалу. Били смо ривали на терену, али само тих 90 минута. После утакмице, опет би било као да никада нисмо играли један против другог. Водио си Зрињски, ја Вележ - било је незамисливо да се сликамо заједно, седимо заједно и да се толико поштујемо. Мислим да се тако нешто више никада неће десити.

У време короне позвао сам те у Мостар на ифтар - дошао си, испоштовао ме, и да је тада неко видео два тренера љутих ривала како седе заједно у истој соби, нико нам не би веровао. Али то смо били ми. Судбина је хтела да баш Славку причам о теби, кад ме питао о тренерима у БиХ. И ето, на моју реч - јер ми верује - одлучио се за тебе. Знао сам да можеш да наставиш у Крагујевцу тамо где сам ја стао. Али ето, драги Бог је одлучио другачије.

Синоћ, кад смо последњи пут причали, рекао сам ти: "Биће све добро", и планирао да те зовем после утакмице да честитам. А сад, уместо честитке, пишем ово....

Тежак је овај наш тренерски посао. Док год будем радио, носићу те у срцу и мислима. Тренерски посао је хлеб са седам кора, а људи тако лако себи дају за право да сваке седмице, после неког лошијег резултата, вређају и омаловажавају, а не знају колико то све тешко подносимо и колико тога у себи скупљамо.

Недостајаће ми наши разговори и размена мишљења, али памтићу све наше приче и сећати се тебе и твојих савета. Ти одмори од свега, на бољем месту, јер овај је свет ионако превише окрутан.

Мој, Жиле - стоји у писму Феђе Дудића.