НА КОСОВУ СУ МЕ ОПТУЖИЛИ ЗБОГ СРБИЈЕ: Швајцарац отворио душу - српски играчи су моји пријатељи!
Фудбалер пореклом са Косова поменуо и Шаћиријев гест на СП 2018.
Швајцарски фудбалер Валон Бехрами дао је један интервју за тамошњи "Блик" у ком се присетио Светског првенства у Русији и проблема који је имао после утакмице са Србијом!
ЈУВЕ СЕ МУЧИО - ВЛАХОВИЋ НА КЛУПИ: Алегри открио зашто Душан није играо!
ВЕСТИ ИЗ ПАРТИЗАНА: У уторак почиње продаја пакета улазница за Лигу конференција
ЈАЧИ ОД ВАР-А, ЈАЧИ ОД СИМЕОНЕОВЕ ОДБРАНЕ: Садик руком дао гол Атлетику, судија рекао - ПРИЗНАЈЕ СЕ (ВИДЕО9
Бехрами, који је рођен у Косовској Митровици 1985. године, али је као дете са родитељима отишао у Швајцарску где је и остао. Током каријере је играо за велики број клубова као што су Лацио, Фиорентина, Наполи, ХСВ, док је са националним тимом "завршио" управо после тог Мундијала.
И то тако што је пракитчно прецртан од стране тадашњег селектора Владимира Петковића. О томе као да је причао са дозом горчине, те је одлучио да "отвори душу" и открије шта се све дешавало на СП.
- Много тога се десило на СП. У хотелу је дошло до туче после ремија са Бразилом. Сви су били срећни због сјајног резултата, све породице играча су биле у хотелу. И Лара (садашња супруга) и моји родитељи. Ми играчи смо јели, док су супруга и родитељи сели за сто. Тадашњи генерални секретар је оптужио моју породицу да се нису поздравили. То ме је тешко погодило, јер су се понашали као и сви остали - почео је Бехрами.
Осврнуо се Бехрами и на цели онај скандал са албанским орлом, када су Џака и Шаћири прозивали репрезентацију Србије после голова у победи од 2:1.
- Ту тему и данас мрзим. То је фудбал, а не политика. Том гесту није место на фудбалском терену. То је глупост, не играмо се рата. мене су на Косову тада оптужили да нисам учествовао у том гесту. Играчи Србије су моји пријатељи, рођени су после рата. Зато би на овом СП требало само да се игра фудбал и игнорише све остало - рекао је Бехрами који се осврнуо на то како је отишао у Швајцарску:
- Отпутовали смо последњим аутобусом са Косова, када смо схватили да тамо нема будућности. Имао сам четири и по године. Плакао сам два месеца, сваке ноћи. Недостајали су ми баба и деда. Бавио сам се атлетиком пре него што сам ушао у фудбал. Негде 1998. је стигло писмо да треба да будемо протерани, али ми је фудбал тада помогао. Отац фудбалског колеге се заузео за нас, прикупљени су потписи да останемо.
БОНУС ВИДЕО: Погледајте како Сејдуба Сума дрибла Харија Мегвајера