СА ШАХТЈОРОМ ОСВОЈИО ПРВЕНСТВО И ПРОГЛАШЕН ЗА ИГРАЧА ГОДИНЕ Антић за СД: "Ушли смо у историју клуба, лепо је кад те прогласе најбољим у лиги у којој си странац!"
Годину која је за нама, некадашњи првотимац Рада, Звезде и Војводине ипак никада неће моћи да избрише из свог сећања.
Никад интересантнија и неизвеснија трка за бодове у Белорусији недавно је завршена, а после победе у последњем колу екипа Шахтјора из Солигорска стигла је до титуле, друге по реду у клупској историји. Велики допринос освајању првенства дао је и некадашњи играч Рада, Црвене звезде и Војводине, Никола Антић који је на крају сезоне проглашен за најбољег играча своје екипе. Свега неколико дана по завршетку првенства, за портал SrbijaDanas.com Никола је сумирао утиске.
- Искрено, сезона није могла боље да се заврши од освајања првог места. Међутим, била је клацкалица током читаве сезоне, између две екипе. Једно време смо били ми први, после је БАТЕ држао прву позицију, али на крају смо ми узели прво место и титулу. Заиста не могу да пронађем праве речи да опишем све ово, поготово ако се узме у обзир цела сезона која је због короне играна у несвакидашњим условима. Пуно препрека, много играча је било заражено вирусом, али то није спречило одигравање утакмица. Играли смо викенд за викенд, борили смо се до последњег минута буквално и то нам се на крају исплатило. Узели смо титулу у једној од дефинитивно најузбудљивијих сезона у Белорусији - почео је причу Антић.
- Осећај је феноменалан и не може се описати речима. Уписати се у историју било ког клуба, у било којој земљи и било ком такмичарском рангу. Уопште није битно да ли играш прву, трећу или пету лигу, битно је да успеш своје име на странице клупске историје. Мислим да се фудбал и игра због освајања трофеја. Ми смо то успели, за мене је то заиста јако, јако битно, представља велику част и привилегију.
- Свакако да има тренутака које нећу заборавити никада. Пре свега пошто ја играм фудбал због трофеја, незаборавни моменти су свакако освајање Европског првенства са репрезентацијом Србије и сада освајање купа и титуле са Шахтјором.
- Искрен да будем, само ја знам колико је рада и труда било потребно да стигнем овде где сам сада. Ја свакодневно јако пуно радим и ово признање је стигло као награда. Не кријем да је то велика част, али и огромна обавеза, као и велика сатисфакција за даљи рад. Мислим да већег признања за играча нема него кад те прогласе за најбољег у земљи која није твоја, где си странац. То ми је само показатељ да сам на добром путу, да добро радим, а на мени је да наставим и да из дана у дан напредујем, да будем још бољи. Не треба се задовољавати учињеним, али мислим да је ово прави пут којим морам да наставим. Можда још нисам свестан успеха који смо постигли екипа и ја и верујем да како године буду пролазиле да ћу постајати све поноснији и поноснији на све што сам постигао - искрен је 26-огодишњи леви бек екипе из Солигорска.
- Наравно да шанса постоји, али видећемо. Искрен да будем имам и ја неке своје жеље и планове, па ћемо видете. Чуо сам да интересовања неких клубова и сада има, али нема конкретних разговора или понуда. Искрено, видећемо како ће се одвијати моја фудбалска каријера и где ће ме пут у будућности одвести.
- Нигде није лако. Није лако ни у рођеној земљи, а да не причам о иностранству. То је свакодневна борба, рад и доказивање. Треба да вас прихвате, упознају и да се уклопите у колектив. Да савладате језичку баријеру, да научите како ко функционише. Ја сам се свакодневно трудио, али искрено много ми је помогло то што сам дошао у здраву средину, где сам окружен правим људима. Имао сам много среће и то ми је знатно олакшало прилагођавање. Колико добро функционишемо најбоље говори да смо за две године узели куп и титулу. Када си странац, а са екипом освајаш трофеје и постижеш успехе, много те брже и лакше прихвате и заволе.
- У Белорусији доминирају физичке предиспозиције играча, док је код нас много више талентованих, технички одлично поткованих играча. Што не значи да они не знају да играју, али је код нас много више талентованих играча. Са друге стране, искрено мислим да нашим екипама мањка жустрине и да се на сваком мечу остави срце на терену.
- Пратим наравно. Гледам и Суперлигу и Прву лигу из кола у коло, онолико колико ми обазеве дозволе. Ако не успем да испратим целу утакмицу, обавезно погледам сажетке. Увек је то мени узбудљиво да гледам, али искрено ништа се ту значајно није променило од када сам ја отишао. Нисам ја нешто претерано дуго у иностранству, али код нас је већ годинама све мање више слично и исто - завршио је разговор за портал SrbijaDanas.com првотимац Шахтјора, Никола Антић.