ОДЛАЗАК У КУПАТИЛО СВЕ СПАСИО: Звонко Поповић открио све о драматичном догађају када је остао без куће
Некадашњи фудбалер Партизана и тренер у Омладинској школи, Звонко Поповић, за свега неколико сати остао је без дома пошто је пожар захватио његову кућу у Крупњу.
Поповић је оставио велики траг у Омладинској школи, створивши веклики број младих играча попут Александра Митровића, Лазара Марковића, Николе Нинковића, Николе Антића, Вање Влаховића и Матеје Степановића, а за ''Курир'' је испричао како је дошло до пожара.
- Можда ће вам бити чудно, али све ово што ме задесило морам да окренем на шалу. Знате да се људи у годинама стално жале на простату, знате и колико је живота однела... Е, мени је простата спасила живот! Изгорели бисмо жена и ја, да нисам устао у 2.00 сата ноћи, како бих отишао до тоалета - говори Зоран Поповић. - Супруга и ја смо у поткровљу, сестра доле у приземљу куће. Запалио се оџак, а онда је ватра почела да гута кров. Изашао сам из куће у тренерци и патикама. Ватрогасци су пожар гасили до 6 часова ујутро. Можете да замислите какав је пожар био, када су ватрогасци потрошили 14 тона воде, пуне четири цистерне, како би гасили ватру.
Фудбалери које је обучавао у омладинској школи нису га заборавили и брзо су се организовали как оби помогли свом некадашњем тренеру.
- Моји клинци су све то ставили на те друштвене мреже када су сазнали шта се десило. Био сам против тога. Ово је моја мука и морам сам да изађем из ње. Деца коју сам тренирао у Партизану, а који су сада постали добри људи и фудбалери убацили су тај број жиро рачуна. Кажем вам, био сам против тога... Хвала свима који ме зову и који желе да помогну. Већину тих људи и не познајем. Хвала им. И то говори да смо добар народ - рекао је Поповић не скривајући понос на момке које је некад тренирао. - Волео бих да сте ме назвали неким другим и бољим поводом. Да седнемо у кафану, па да вам причам о почецима Аце Митровића, Лазара Марковића, Џигија Нинковића, Николе Антића... Вање Влаховића... Какав је био Милан Бојовић... Има 35 клинаца из Партизанове школе које сам направио играчима, водио сам генерације 1994, 1997. и 2004. А, сваки од њих је једна посебна и лепа прича. Нисам никада волео да причао о лепим стварима... Да не бих истицао себе, шта ће ми то. Нисам од оних који воле публицитет...
Осим бивших фудбалера Партизана, Звонку Ppopoviću је подршка стигла и од руководства клуба из Хумске.
- Игор Дуљај ме је звао и његове речи ми и даље одзвањају у ушима. Рекао ми је овако - "Попе сви проблеми који могу да се реше парама су добри проблеми!" И у праву је. Најважније је да смо супруга и ја живи, ко зна шта би се десило да се нисам пробудио, јер се само неколико минута после тога одвалио плафон у нашој соби. Звао ме је и Данко Лазовић испред клуба. Причали смо доста, баш дуго... Понудио је сваку врсту помоћи, али знам да је клуб у тешкој ситуацији... Хвала му као и свима из клуба. Хвала још једном добрим људима.
Iayko је ситуација тренутно тешка, Звонка Поповића не напушта оптимизам после свега што се догодило.
- Питају људи, Звонко како ћеш, падају кише, уништиће ти и ово мало што ти је остало. Ма, киша ми не значи ништа, јер су ми ватрогасци убацили 14 тона воде да би угасили пожар. Извините, што сам ја овакав, али боље да се шалим, него да кукам. Остали су голи зидови куће, али средићемо. Рекох вам, помажу ми моја деца коју сам тренирао. Јављају су и играчи Партизана са којима нисам радио попут Зорана Тошића, Гордана Петрића, Салета Илића... Сви хоће да помогну, много се труде. Нисам тражио помоћ, али хвала свима до неба, и знанима и незнанима - закључио је Звонко Поповић.
