Пауновић пун оптимизма: "Ја верујем и даље..."
Фудбалска репрезентација Србије поражена је од Енглеске на Вемблију 2:0 чиме је дефинитивно остала без шанси да се пласира у бараж за Мундијал кроз квалификације, а то би могла правим чудом кроз Лигу нација, али делује да ће се то јако тешко догодити.
Овај сусрет је био деби на клупи Орлова за новог селектора Вељка Пауновића који је био изузетно задовољан партијом својих момака упркос поразу.
По окончању меча, освајач Мундијала са младом репрезентацијом 2015. година на Новом Зеланду је детаљније говорио о дуелу против Енглеске и шта нас чека у будућности.
- Почели смо са Илићем, изледа да је повређен озбиљније, мора да ради МРИ, осетио је бол у левом колену, прве импресије нису добре, али морамо да чекамо резултате после МРИ. Моји утисци су, уз сав респект према једном од најбољих тимова данас, могли смо да остваримо бољи резултат, да постигнемо бар гол, имају клин шит током целих квалификација, покушали смо на више начина, кроз прекиде, били смо близу неколико пута, могли смо боље из других лопти после корнера.
У другом полувремену смо имали неколико добрих шанси које смо пропустили. То би нам дало самопоуздање да наставимо меч. Честитам Енглеској - започео је Вељко Пауновић.
- Мислим да о мојој будућности. Да ли и даље имамо шансе? Теоретски имамо, ако имамо шансе, пробаћемо да их остваримо. Желим да направимо тим, имамо фантастичну генерацију, која игра међу најбољим тимовима на свету, и нисмо изувкли најбље од њих. Радио сам са многима од њих пре 10 година, сада сам се вратио у последњим минутима да сачувам оно што је било и што јесте од те генерације која може да уради нешто, да оствари велику ствар за наш фудбал.
Сматра нови селектор да је Србија могла више на Вемблију.
- Искрено, не могу да кажем да сам задовољан, много ме боли пораз, они су одвратни, иако сам поносан на момке јер су дали слику да су били организовани, одважни и рекао бих да нам је у првом полувремену недостајало одважности са лоптом. Направили смо фаул који је непотребан, спустио нас је у зону да бранимо шеснаестерац, после оних одбитака смо кажњени наивно, зато ме то боли.
- Други гол исто боли, али смо се отворили и кренули напред већ. Били смо одважни у другом полиувремену, недостајала је боља егзекуција у прекидима, нисмо имали добар додир први у прекидима, после корнера ниједном нисмо шутнули на гол. Имали смо шансу Костића, то смо припремили, пас је био одличан, тајминг такође, фалио нам је блок, али неко је заборавио, како би Костић имао још већу предност. Игра сама нам је омогућила продоре, али нам је недостајао завршни пас и завршница. Када причаш и враћаш филм, видиш да је могло више и боље, мислим да смо могли више.
О повратку вере у репрезентацију код навијача:
-Показали смо зубе, али нисмо загризли и нисмо их ујели. Осећам да су играчи рихватили идеју, начин на који функционишемо у одбрани и нападу, дуго нису играли у овом систему, оба бека су одиграли добру утакмицу, Мимовић је имао страшан меч са Рашфордом, фалило нам је њихов допринос напред. Али када су на једној страни Рашфорд и Сака, нормално да је било грешака, али постоји перспектива и то охрабрује, гледајући на дужи период то је позитивно, сада морамо да бранимо своју част, мора да се чека да нам се уклопе коцкице, ја верујем и даље.
Може ли Србија да се носи са најјачима?
- Свиђа ми се како сте направили увод, на самом почетку сам рекао да мрзим поразе и нисам задовољан због тога, не треба да кажемо да када изгубимо од енглеске 2:0 кажемо да је могло горе, не могло је боље. Да смо дали петом, да је Коле пробао да заврши, или Дуци да пропусти да заврши Станковић. То су процеси. Ја иза себе и екипа где сам радио, свака екипа је имала побољшање и подигла је ниво. Желим да наставим то и у складу са ресурсима које имам, могу пре или касније да покажу резултате. Да, верујем да могу, и ја са мојим момцима да се боримо са најјачима на свету, са једном генерацијом која је присутна, то смо урадили и 2015. године.
О тактици:
- Задовољан сам са свима, бекови су ми дали велику наду. Моје екипе играју са бековима, са четири позади, то ми је велико охрабрење, морамо да се надограђујемо на то. Мислим да имамо играче који су недостајали, када се помножи то, мислим да можемо да добијемо много више од ове групе. Иако смо поражени, поносан сам како смо реаговали, посебно у другом полувремену, можеш да се браниш и да будеш непобедив, али да би победио, мораш да победиш. Када гледаш како се екипа мучи позади, када те неко дави, бомбардује, кажеш то нећу, хоћу да нападам, макар и промашивали шансе. Заједнички је то пројекат и процес.
