ПРОШАО КРОЗ ПАКАО: "Спавао сам под мостом као избеглица, прао судове..."

Том приликом је открио да је имао тешко одрастање када се преселио у Камерун у потрази за бољим животом. 

- Тешко, тешко путовање, не бих ишао у детаље, јер је превише емотивно. Тамо су ме прихватили у цркви, и питају ме људи зашто не верујем у религију. Извињавам се свима онима који верују у религију, али она је мени одвратна. Зашто то кажем? Примио ме је један човек у цркву, свештеник који је био диван човек, пружио ми је смештај и остало, склониште. Ишао сам на тестирања на клубове у Камеруну, у Бамдинди - истакао је фудбалер Војводине, па наставио. 

- Једног дана је бискуп посетио тај богословски семинар и угледао мене. Питао је да ли се ја ту школујем. Свештеник му је рекао да нисам њихов ђак, али да ми је допустио да користим смештај док не нађем совје место под сунцем. Бискуп је на то одвратио да немам права да будем ту и да морам да будем избачен. И ту почиње моје страшно путовање, отишао сам одатле, спавао сам под мостом као избеглица, нисам имао куда, и по киши и по сунцу. Све ме је то као младог јако изморило. Све док једног дана нисам почео да играм у трећој лиги и напредовао и упознао дивног човека који је сада мој стриц. Такође захваљујући његовом брату, који је мој други отац. Он ме је приметио, видео како тренирам и играм утакмицу против једног врхунског клуба. Тог дана смо победили, ја сам асистирао и дао гол. Позвао ме је и питао да ли су ми родитељи ту, рекао сам да нису и да су Нигеријци. Питао ме је да ли имам икога овде, рекао сам му да сам сам. "Па где си смештен?" - Испод моста. "Како једеш?" Одем у ресторан, перем судове, а онда ми на крају дају да једем. Тако се преживљава, тако се зарађује новац - рекао је Мери. 

Ипак, има и добрих људи...

- Онда је звао моје родитеље, причали си су да коегзистирамо, тако да има две породице. Звали су ме у национални тим за играче до 17 година два месеца касније, дао ми је камерунску личну карту и одвео ме је у имиграционо да ми среди пасош. Како је то могуће? Немам никаква права, никакав основ да постанем становник. Рекао ми је да не бринем, да се о свему договорио са породицом.

Добио је пасош Камеруна. 

- Ја погледам име Џон Мери Узуегбуан Хони. Питао сам га ко је тај Хони? То је наш син, мој брат ти је отац, а ја сам ти стриц. Заплакао сам, веровао сам да на свету нема добрих људи. Наоко су лепи, а у себи пуни зла и обмане. Тако да сам ја стално узимао, нисам знао како да добијем нешто, то је један од најдивнијих момената у мом животу. Схватио сам да колико год зли људи могу да буду, да има добрих момената, да су као анђели и дођу и окрену ти живот - завршио је Мери.