Роналдо још увек није рекао ПОСЛЕДЊЕ ЗБОГОМ!
Није крај
Огроман потрес је недавно уздрмао светски фудбал, када је Кристијано Роналдо одлучио да напусти репрезентацију Португалије. Он је то урадио због наводног окршаја са селектором Хорхеом Хесусом, а сада се огласио и сам.
Наиме, најпознатији фудбалски новинар Фабрицио Романо пренео је целокупно саопштење Кристијана Роналда.
Између осталог, Кристијано Роналдо је рекао да још није завршио са репрезентацијом Португалије и да ће бити у конкуренцији за наредни квалификациони циклус.
Саопштење преносимо у целости.
- Као што сам обећао, одлучио сам да из прве руке и директно испричам околности у вези са последњом фазом у репрезентацији.
Након Светског првенства 2026. године, припремио сам писмо португалском народу, које и даље чувам, са речима које желим да им упутим када дефинитивно напустим нашу репрезентацију.
На крају такмичења, одмах на повратном лету из Сједињених Америчких Држава, председник Савеза ме је замолио и инсистирао да преиспитам своју одлуку о одласку јер је ФПФ (Фудбалски савез Португала) желео да наставим.
Одмах затим питао ме је за мишљење о имену тренутног селектора репрезентације, о коме је размишљао, уз друга имена која ми није открио.
Одговорио сам председнику Савеза да би то, по мом мишљењу, био прави избор.
Зато сам на дан када је тренутни селектор представљен био искрено срећан због избора. Била је то права опција, што и резултати доказују.
Неколико дана касније добио сам први позив од новог селектора репрезентације који је рекао да би желео да се сретне са мном уживо. Пристао сам и заказали смо састанак за крај мог одмора.
Срели смо се у Фудбалском граду (спортски комплекс ФС Португала), где је мој клуб одржавао припреме пред почетак сезоне.
Селектор ми је тог дана рекао да рачуна на мене и да је моје присуство од кључног значаја за његов пројекат. Ту ми је одмах предочио план мог учешћа. Рекао ми је да ћу играти прву и последњу утакмицу и да ће, из разлога физичког опоравка и одмора, увек правити три или четири измене по утакмици.
У том тренутку ми је предложио да не путујем са репрезентацијом у Норвешку и Данску. Предложио је да одиграм прву утакмицу и останем у Португалу, а затим им се поново придружим пре утакмице на стадиону Драгао.
Одмах сам одбио ту понуду. Било ми је сасвим јасно да то не могу да прихватим. То што не бих играо утакмице у гостима не би значило да престајем да будем капитен наше репрезентације. Тај привилеговани статус останка у Португалу не би био добар пример.
Селектор се на крају сложио са мојом анализом.
Овом разговору присуствовао је Симао Кутињо, спортски директор Ал Насра, особа којој је тренутни селектор одговарао током читаве прошле сезоне и један од заслужних за његов потпис за клуб 2025. године.
Уочи окупљања репрезентације, селектор је на сопствени захтев дошао у моју кућу у Лисабону на још један разговор. Разговор је протекао мирно и сви принципи договорени у августу су потврђени.
Играо сам на утакмици на Алваладеу и, упркос томе што сам био замењен, нисам правио никакве проблеме. Лично сам ставио капитенску траку Бруну Фернандесу, не слутећи да можда правим своје последње кораке као спортиста и капитен репрезентације. Најважнија ствар тог дана за мене била је наша победа. Побеђивати је увек лепо, али побеђивати у Португалу и за своју земљу је још лепше.
Током ручка на дан утакмице у Норвешкој, помоћник селектора је пришао столу за којим је екипа ручала и обавестио ме да селектор жели да разговара са мном. На моје потпуно изненађење, селектор ме је питао да ли сам спреман да одиграм 30 минута. Био сам потпуно фокусиран на свој физички опоравак, уклопљен са саиграчима као и увек, и мислио сам да тог дана нећу играти. Никакав проблем.
Овај захтев је био изван мог плана опоравка и тренинга – јер је требало да играм тек 4. на Драгао стадиону – али сам, наравно, рекао да. Одговорио ми је да се припремим јер ћу играти 30 минута.
Остало је историја. Загревао сам се на полувремену, гледао како минути пролазе и нисам био позван да уђем.
Селектор је прекршио своју реч.
На крају утакмице желео сам само да се све заврши победом и да будем сам. Нисам отишао да поздравим навијаче. Грешка која је искључиво моја одговорност и која није смела да се догоди. Извињавам се португалском народу који нас је тамо снажно бодрио, извињавам се навијачима и извињавам се онима који, иако нису Португалци, можда допутовали тамо да ме виде и које сам можда изневерио.
Након 48 сати обавили смо разговор ја, селектор и Симао Кутињо, пошто је он био тај који је пратио наше разговоре у августу.
Био је то дубок тренутак, веома директан, без икаквих филтера.
Сложили смо се да постоји само један начин да се овај "случај" заврши: да селектор понови оно што ми је управо рекао у приватности, у присуству Симаа Кутиња, али у сали за конференције за штампу.
Договор је био једноставан: селектор ће конференцију за штампу започети овом темом, покушавајући да затвори то питање говорећи истину. Рекао би да никада нисам тражио да играм ниједан минут, да је селектор, и нико други, био тај који је предложио план за ово окупљање, да је била грешка што ме је послао на загревање а да ме није увео у игру, и да се то понови, ја то не бих урадио.
Тај састанак смо завршили тако што ме је селектор замолио за загрљај, обећавши ми да ће на конференцији за штампу рећи оно што ми је управо рекао и да је ствар решена. Не бих играо у Данској, а играо бих на утакмици у Порту. Све то у присуству Симаа Кутиња, као и увек.
На захтев селектора, потом је одржан састанак путем видеоконференције између њега, Симаа Кутиња и Тијага Кравеира, на ком је резимирано оно о чему смо разговарали.
Сачињен је кратак документ који сам лично потврдио и, уз моје знање, достављен је селектору, баш како је и тражио.
Конференција је протекла све само не онако како је очекивано: став није имао никакве везе са нашим састанком; чуо сам изразе и агресију за које сматрам да нису били оправдани, став "ја хоћу, ја могу и ја заповедам" који приватно дан раније нисам чуо ни у траговима.
Забелешке које сам потврдио биле су следеће:
"Сматрам важним, посебно зато што је то истина, да разјасним неколико ствари пре него што будемо причали о Данској:
Лично сам Кристијану, без иког другог, предложио план за ову спортску сезону у репрезентацији. Био је то дуг и веома добар разговор.
Знам колико живи и воли репрезентацију и колику тежину има у свету, а још више, колику тежину и позитиван утицај има на репрезентацију већ 24 узастопне године.
План који сам предложио Кристијану је прихваћен.
Никада није доводио у питање моје изборе. Био је примеран, лојалан и професионалан.
Утакмица у Норвешкој није била укључена у план који сам направио за њега. Међутим, осетио сам да се физички опоравио од прве утакмице и рекао сам му да бих можда морао да га искористим. Кристијано се сложио.
Направио сам грешку што сам некога Пелеовог или Марадониног стаса послао на загревање само да га потом не бих увео у игру. Да је данас, то не бих урадио.
Да закључим ову тему: желим Кристијана у репрезентацији. Заправо, не желим га само мало, желим га много. На срећу, и он верује у мене. Веровао ми је у Ал Насру, а верује ми и овде.
Што се тиче непоздрављања навијача: О томе смо већ разговарали. Неко ко је одиграо преко 230 утакмица за репрезентацију не очекује од мене лекције о љубави према Португалу. Био је то тренутак фрустрације који ништа не брише. Он је играч који даје највише аутограма, прави највише селфија и показује највише пажње навијачима. Немојмо измишљати проблеме тамо где не постоје. Када нисмо срећни, реагујемо. То је све."
Ниједна од ових белешки, дакле, није помињала да ми се селектор уопште извинио.
То је био други пут да је прекршио своју реч.
Одлучио сам да напустим припреме не чекајући нова изневерена обећања. За мене је истина и даље најважнија ствар у односима међу људима. Колико год да боли, потребно ми је да ми се каже истина.
Штавише, у разговору који сам имао са председником Фудбалског савеза Португала и селектором репрезентације ујутру пре те конференције за штампу, што сигурно могу и да потврде, поновио сам да, ако ме не желе тамо, само треба то да ми кажу. Требало је само да буду искрени према мени. Прихватио бих то и обећао да ћемо припремити нешто лепо, онако како сањам да ће се догодити, и нико не би био љут.
Сећам се тога као да је било јуче. Одговорили су углас: „Не.“ Моје место је у репрезентацији.
Никада, ни у једном тренутку моје каријере дуге скоро 25 година, нисам се мешао у било коју техничку или тактичку одлуку било ког тренера или селектора. Прихватам, у добру и у злу, оно што предложе. Поштујем одлуку, а када прекрше реч, осећам да ми ту више није место.
Такође дугујем извињење својим саиграчима што сам напустио припреме. Упркос потпуном губитку поверења у селекторову реч, чему могу да посведоче сви који су присуствовали тим разговорима, није требало то да урадим. Одговорност је искључиво моја.
Још једном се извињавам португалском народу, али кршење речи на мене делује преломно. Осетио сам да би од тог тренутка моје даље присуство само штетило раду екипе и урадио сам оно што сам увек говорио да ћу урадити ако се не будем осећао корисно: спаковао сам кофере и отишао.
Последице мојих поступака мора проценити и казнити Фудбалски савез Португала. Верујем да казна не би требало да буде ублажена. Ја нисам било који играч; ја сам капитен тима и то представља отежавајућу околност. Већ сам се извинио, али знам да поступци морају имати последице. Свако ко се бави фудбалом, као ја, зна да су правила иста за све, без обзира на индивидуални статус.
С тим у вези, чуо сам много прича о опроштајним утакмицама, о томе како ми је потребан достојанствен опроштај и како Савез жели да ми пружи ту прилику.
У животу сам научио, често док сам био гладан и нисам имао шта да једем, да ти нико ништа не поклања.
Могу да обећам свим својим навијачима, наравно и посебно португалским навијачима, да ћемо одиграти једну или више опроштајних утакмица; биће времена за то.
Али када размишљам о репрезентацији, оно о чему заправо размишљам јесте такмичење. О томе сам размишљао и оног дана када сам добио вест о смрти свог оца. Био сам на окупљању са нашом репрезентацијом и одлучио сам да останем тамо док се утакмица следећег дана не заврши. Урадио сам за своју земљу оно што никада не бих урадио ни за један клуб.
Стога, ако будем физички спреман, играм за свој клуб и, надам се, дајем голове, након што одслужим суспензију која ће ми бити изречена, бићу на располагању, као што сам увек и био до сада, да се борим и побеђујем за нашу репрезентацију.
Ово је, верујте ми, чиста истина - написао је Роналдо.