"КАЈЗЕРОВА" ТРАГЕДИЈА: Бекенбауеров син заиграо и за Црвену звезду! Годинама касније десило се ОНО НАЈГОРЕ
Тужна приче фудбалске легенде...
Овог понедељка напустио нас је легендарни фудбалер, Франц Бекенбауер. Чувени "Кајзер" напустио нас је у 79. години живота. Иза себе је оставио безброј трофеја, и безброј исписаних страница фудбалске историје. Једна тужна прича, везана је за његову породицу, али и београдску Црвену звезду. Управо једна таква је прича о, сада покојном, сину великог Франца Бекенбауера - Штефану, који је својевремено дошао у Београд у намери да игра за црвено-беле.
Фудбалери Звезде стартовали са медицинским прегледима за пролећни део сезоне
ВЕЛИКАНИ ЖЕЛЕ МИТРОВИЋА: Саудијци ОДБИЈАЈУ све понуде
Штефанов отац Франц је освајао Светско првенство и као играч (1974.) и као селектор Немачке (1990.), док је титулу узимао и на ЕУРО 1972. Међутим, његов најмлађи син, од тројице колико је имао, није имао ни приближно такву каријеру.
Наравно, поникао је у Бајерну, потом је две године играо Регионалну лигу са Минхеном 1860, да би једног дана, на пролеће 1990. године, стигао на Маракану и закуцао на врата Драгана Џајића.
Имао је 21. годину, дошао је на пробу у Звезду, са намером да се докаже. Одиграо је чак и један пријатељски меч против нижеразредног Палилулца, а тада је дао и интервју за реномирани лист "Темпо".
- Зашто сам отишао из СР Немачке? Зато што је тамо веома тешко младим играчима. Игра се тврдо, на снагу. Техника и знање су у другом плану. Доминирају оштри и искусни играчи. И још нешто: презиме Бекенбауер је за мене огроман терет који сам осећао од почетка фудбалске каријере. Сви ме гледају као "кајзеровог" сина. Очекују ваљда да одмах играм као он и траже ми мане. Очекивања су била велика и то бреме ме је натерало да размишљам о одласку - рекао је Штефан и додао:
- Кад сам видео да моја техника, а ја сам у игри изразити техничар, не наилази на одобравање, било ми је јасно да морам да мењам средину. Чуо сам за Црвену звезду, о њој се у СР Немачкој доста зна и зашто да не покушам? Знам да југословенски фудбал ужива углед због високе технике и изузетних појединаца, па се надам да сам нашао праву средину. У сваком случају нећу лако одустатиод идеје да овде заиграм.
Признао је Бекенбауер да је тада имао и друге понуде, као и зашто је изабрао баш тадашњу Југославију.
- Да, звали су ме из Швајцарске и Аустрије, био сам неколико дана на проби у турском Фенербахчеу. Све су то средине са специфичним фудбалом, али чини ми се да је југословенски начин играња најближи мом поимању. И још нешто: волео бих да ме Југославија и навијачи Звезде (ако останем) прихвате као Штефана Бекенбауера, никако као Франца! За сада су моја очекивања испуњена, момци из екипе су ме лепо примили, на тренинзима није било проблема.
Од њега се није одвајао један човек, који га је и довео на Маракану.
- То је мој пријатељ Бранко Микашиновић, Југословен који дуго живи и ради у мојој земљи. Он ми је на неки начин и менаџер, јер ми је препоручио да дођем у Југославију. Рекао ми је да је Звезда највећи југословенски клуб, уз то је увек гајила технику и маштовитост, па је сматрао да је добро да покушам. Видим да ме је добро саветовао.
На питање колико би остао у Звезди, Бекенбауер млађи је рекао:
- Прво треба питати господина Драгана Џајића да ли ће ме задржати. Он је тај који ће одлиучити. А ако бих могао да бирам, не бих био само пролазник. Остао бих у Звезди најмање две године.
Џајић је кратко тада поручио:
- Не знам, видећемо. Али водићемо га на припреме.
Није Штефан задовољио челнике Звезде, мада је и тада конкуренција била паклена. У међувремену се вратио у домовину, играо у нижим лигама до 1997. године, да би од 1998. до 2015. радио ка тренер у академији Бајерна.
Преминуо је у лето 2015. године, после дуге и тешке болести, а остаће упамћено и да је због проблема са повредом каријеру морао раније да заврши.